Српски добровољац из Црне Горе, припадник Елитних – специјалних јединица Војске Републике Српске, јединица које су се убацивале иза линија у унутрашњост непријатељских територија, које су изводиле диверзантске акције, са најопаснијим задацима.
Рођен у Жабљаку испод Дурмитора (Црна Гора). Као велики српски патриота одлазио је неколико пута на ратиште, у српска подручија захваћена ратом те најприје 1991. учествује у борбама око Дубровника (Дубровник, Слано, Равно). Почетком рата у Босни, прикључује се Војсци Републике Српске тачније јуришном интервентном одреду „Војвода Драган Николић” из Србиња (Фоча) у саставу 11. Херцеговачке бригаде.Са одредом пролази сва ватрена крштења Херцеговине и шире: Невесиње, Коњиц у саставу (2. лаке пјешадијске бригаде) , Главатичево, Трескавицу, Трново, Фочу, Горажде…Фочанска бригада је била састављена од војника са територије Фочанске општине. После овладања Фочом у априлу 1992. године држали су положаје од Фоче према Горажду и према комуникацији која је Горажде повезивала са Бјелашницом,Трескавицом и Игманом. После акције Лукавац 93 када је заузето Трново и планине Бјелашница и Игман, Горажде се нашло у окружењу па је бригада била ангажована на блокади Горажда. Бројала је око 4.000 војника.
Током добијеног одсутства са ратишта Пука бива кукавички нападнут два пута у Бару од црногорских муслимана. Први пут након мучког напада остаје жив, други пут кад су нападачи напали на Пуку он вади бајонет из чисме те наноси тешке ране нападачу.
Пука је дефинитивно остао познат и по заробљавању муџахединске заставе на торњу изнад Трнова 1993. Док је трајала борба, Пука дотрчава до прозора одакле туку муџахедини митраљезом те убацује бомбу и након експлозије утрчава у торањ те рафалом „докусурује” преживјеле муџахедине, пење се на торањ и скида муџахединску заставу те је доноси у штаб, гдје одмах бива одликован пиштољем магнум 357 Застава. Пука је у тој борби ликвидирао групу од неколико „алахових ратника” – страних плаћеника из Исламских земаља.
На Ђокином врху на Трескавици, неколико српских бораца се нашло у непријатељском обручу те одред Војводе Драгана Николића добија задатак да деблокира и заузме Ђокин врх, међу борцима се јавља и Пука за акцију.
Пука иде дужим,заобилазним путем до врха по наредби команде а онда самоиницијативно Пука креће по средини до врха. Cаборци су говорили да је Пука узасе имао моторолу гдје му је комадант стално понављао да не иде тим путем да се врати. Пука први стиже на највисочији врх планине Трескавице (2086м.н/в) у том тренутку пада непријатељска граната од које гине Пука 7. маја 1995. Српски борци су успјели ослободити врх Трескавице и извући Пукино тијело. Тог дана изгинуло је још пар Пукиних другова, сабораца али га нијесу хтјели оставити, после жестоких борби успјели су да га извуку хеликоптером оружаних снага Републике Српске. Сахрањен је у својој Црној Гори, на свом Жабљаку уз све војне почасти и хиљаде људи.
Пука за кога се вјеровало да је најјачи човјек у Жабљаку и шире је био одликован ордено „ЗАСЛУГЕ ЗА НАРОД” од предсједника Републике Српске Др. Радована Караџића ( Медаља заслуга за народ додјељује се за заслуге стечене у борби против непријатеља, за ослобађање земље те за допринос у изградњи и развитку Републике Српске), те проглашен „јунаком ВРС и гарнизона из Србиња (Фоча)” од стране Корпуса Србиња (За показану храброст и јунаштво у оружаној борби за слободу, част и достојанство свог народа) по указу генерал мајора Војске Републике Српске Новака Паприце и Сима Станојевића. У војним спомен музејима у Калиновику и Фочи подигнутим у част погинулим јунацима Војске Републике Српске на просторима Херцеговине налази се и Пукина слика. На фотографији одликовање од тадашњег предсједника Републике Српске Др. Радована Караџића и црни барјак мудџахедина који јe заробио од терориста ликвидиравши групу страних плаћеника у једној добро утврђеној кули на Трнову за вријеме рата у Босни и Херцеговини.
Извор: cojstvo.rs