Док су Срби током деведесетих година бранили своје домове, породице и земљу од агресије, трпећи жртве које данас тешко можемо да замислимо, Небојша Зеленовић је уживао у комфору. Данас, када би требало да поштује те хероје и њихову борбу, он их отворено вређа. Њихову жртву је деградирао називајући Сребреницу геноцидом, чиме је све српске војнике, који су деведесетих година водили одбрамбене ратове, прогласио геноцидним злочинцима.
За Зеленовића је одбрана породичног дома исто што и злочин, а српски народ, који је био жртва етничких чишћења и прогона, он без имало стида сврстава у ред геноцидних нација. Овакве тврдње не само да вређају оне који су се борили, већ отварају врата за ревизију историје која Србију представља као агресора, упркос бројним доказима да је деведесетих водила искључиво одбрамбене ратове.
Али Зеленовић ту не стаје. У најновијем покушају политичког манипулисања, он је студентима који протестују понудио “борачки стаж” за време проведено у блокадама факултета. „Када победимо злотворе, предлoжићу да се у скупштини донесе закон којим ће се сваком српском студенту време проведено у блокади факултета признати у борачки стаж и уписати у радну књижицу,“ изјавио је Зеленовић, мислећи да ће на тај начин придобити младе који се јасно ограђују од политичара и њихових покушаја инструментализације.
Оваква изјава није само смешна, већ је и дубоко увредљива. Борцима који су на својој кожи осетили рат, који су изгубили пријатеље и породицу, који су се вратили кућама са траумама и ожиљцима, он сада поручује да је њихова борба равна учешћу у студентским протестима. Уз то, овај предлог јасно показује политичку позадину – студенти скидају власт, а онда Зеленовић, који их третира као средство за постизање сопствених циљева, преузима фотељу.
Цинизам овог предлога постаје још јаснији када се узме у обзир његова историја ставова. Зеленовић, који је српске војнике прогласио геноцидним злочинцима, сада покушава да “компензује” студенте који, по његовом мишљењу, треба да му отворе пут до власти. Његова стратегија није заснована на решавању студентских проблема или унапређењу образовног система – она је пука манипулација.
И што је најгоре, овај предлог је селективан. Зеленовић не говори о свим студентима, већ само о онима које промовишу њему блиски медији, попут Н1 и Нова С – они који деле исте антинационалне вредности као и он. Уместо да поштује младост и енергију која се бори за промене, он је покушава искористити за сопствену агенду, нудећи им лажне награде за које зна да немају никакву вредност.
Студенти су, међутим, већ показали интегритет. Они се ограђују од политичара и невладиних организација, и боре за стварне промене. Њихова порука је јасна: не желимо да будемо средство у вашим политичким играма. Зеленовић, међутим, не уме да разуме ову поруку. За њега је све политичко, све средство за постизање циља.
Софија Марић / Васељенска