Са обзиром на једну од верзија да је Мурат погинуо на бојном пољу, а што није био чест случај у средњем веку, и битка и чин погибије су далеко одјекнуле.
О правој истини како је Мурат скончао има много верзија, а хришћански и турски извори су се разилазиле око начина и времена погибије. Турски извори тврде да је султан убијен на превару после косовске битке, док је хришћанска страна о овом догађају направила легенду о усамљеном витезу који је жртвовао свој живот ради заустављања моћног султана.
Постоје и други извори који говоре о страдању турског султана, те је тако Краљ Срба и Босне Твртко И пустио проглас о „својој победи“ на Косову Пољу те да је „султана послао са овог света заједно са многим његовим војницима“. Није дословно навео ко је убио султана, али је из писма јасно себи приписао тај подухват. Ово и није било тако чудно, јер је у то време био чак и обичај да краљеви присвајају туђе заслуге.
У једном писму фирентинске општине, које је резултат преписке са Твртком од 20. октобра 1389. године, говори се о подухвату заједничке групе од 12 ратника који су се током битке пробили до султановог шатора окруженог везаним камилама.
Много година касније Белтрами Мињанели у „Успоменама са Истока“ говори о групном препаду на шатор султана Мурата, али је код њега забележено да га после битке изводе кнез Лазар и група заробљених хришћана који одбујају да положе вазалску заклетву, а затум јуришом крећу на Муратов шатор и смртно га рањавају. Ипак, овакав след догађаја многи историчари оспоравају и сматрају га нелогичним и невероватним, јер се говори о заробљеницима који су били наоружани.
Ко год да је писао о Муратовој смрти, а најчешће турски извори, настојали су да прикажу да је погинуо од руке неког великаша, јер су витешки идеали сматрали часном погибију од руке противничког вође, док се смрт од стране непознатог ратника сматрала недостојном. Те тако у повељи угарског краља Алберта из 1438. године пише да су се Лазар и Мурат сукобили у личном двобоју.
Са друге стране византијски писац друге половине XВ века, Лаоник Халкокондил, представља и грчку и турску верзију погибије Мурата. По турској, султан је погинуо после боја, док грчка каже:
- Високи племић се одлучио на ово херојско дело, веће од свих што су икад учињена, још док се Мурат налазио усред својих постројених трупа. Тај човек се звао Милоин. – где се по први пут помиње име човека који је усмртио Мурата.
Турски хроничари по први пут помињу име „неверника и проклетника због кога је падишах постао шехит“ 1484. године када за име витеза наводе Милоша Кобилића. Међу Србима познатог као Милош Обилић.
