БАЛИСТИЧАР Миле Попарић научно је доказао да су западни медији лажно извјештавали о ратним догађањима у Сарајеву.
Муслиманска пропаганда није везана само за Сребреницу, већ и за Сарајево одакле су исти ти муслимани истјерали све Србе, а власт у граду преузели су муслимански криминалци попут Јуке Празине. Сарајево је представљено као „град жртва“, али не град жртва протјераних Срба, већ „српске опсаде“.
– У Свим оптужницама и пресудама за Сарајево у Међународном кривичном суду за бившу Југославију значјно мјесто заузимају тврдње да је Војска Република Српске намјерно гађала грађане Сарајева и то док су обављали свакодневне активности као што су: набавка основних животних намирница, хљеба, воде, затим док су се возили трамвајима, док су прелазили улицу и слично, а према оптужницама и пресудама једина сврха тих напада наводно је била терорисање цивилног становништва.
Ове оптужбе и пресуде добрим дијелом базиране су на извештајима страних новинара који су извештавали у току рата из Сарајева. Нажалост, већина тих извјештаја били су лажни и режирани су тако да би се потврдио стереотип о српским злочинима у Сарајеву – почиње своју причу Миле Попарић.
Попарић каже да је репортер који је посебно предњачио у антисрпској кампањи био новинар Скај њуза Ернаут ван Линден.
Балистичар нам је објаснио манипулацију пожаром на стамбеној згради у Булевару Војводе Путника (сада булевар Змаја од Босне).
– Ернаут ван Линден снимао је пожар испред запаљене зграде, а екипа Си-Ен-Ена снимала је са хотела „Холидеј Ин“. У једном тренутку са деветог спрата неко избацује једну бакљу која пада испред Ернаут ван Линдена. Он извјештава гледаоце да је то запаљиви пројектил којим су Срби гађали зграду чиме сугерише да су Срби изазвали пожар. Да је ово био пројектил он би га сигурно снимио, јер је пао испред њега, али таквог снимка нема.
Да ово није никакав пројектил врло лако се доказује, јер би пројектил ударио у зграду брзином од око 800 m/s, односно 2880 km/h и пробио би зид или би се одбио далеко од зграде, а никако не би могао пасти испод прозора. С друге стране из филма се види да је бакља падала са висине око 25 m приближно 2,5 секунде, а вријеме слободног пада не рачунајући отпор ваздуха је 2,26 секунди што недвосмислено потврђује да је бакља руком избачена из зграде. Све ово потврђује да је овај пожар подметнут ради снимања пропагандног филма, јер је невјероватно да неко у току пожара спонтано припреми и избаци бакљу кроз прозор – објашњава Попарић.
Ернаут ван Линден је на почетку рата један период живео у Војној болници у Сарајеву и са крова болнице је снимао гранатирање Сарајева.
– Одатле је начинио и снимак наводног гранатирања Сарајева од стране Војске Републике Српске на подручју Марин двора који је карактеристичан по наводном рафалу испаљеном са положаја Војске Републике Српске који се на филму види као кретање округлих свијетлећих кругова. Пошто је у питању рафална паљба то су могли бити једино противавионски пројектили који имају трасер, али тај трасер има траг у облику комете, а не у облику тако великог круга, што потврћује и овај филм гдје у једном трнутку можемо видети два пројектила са трасером испаљена са стране на којој је била такозвана Армија БиХ. То је доказ да је била размјена ватре између зараћених страна, што је Линден морао приметити, али у свом извештају није споменуо.
У истом видео-клипу можемо запазити да се неки свјетлећи кругови не помјерају док се други крећу, што је апсолутно немогуће, тврди балистичар.
– Ово потврђује да су ови свјетлећи кругови убачени у филм накнадном обрадом у студију да би се добио што импресивнији ефекат. Због изванредних ефеката овај филм коришћен у неким нашим ТВ серијама, које смо гледали на нашим малим ектанима. Ернаут ван Линден у свом извештају није споменуо да је и такозвана Армија БиХ пуцала према пложајима ВРС, јер његов циљ није био да објективно извјештава већ да лобира у корист муслимана, па он у овом видео клипу између осталог каже:,,Град се гађа са свих страна свим замисливим врстама пројектила. Тешке гранате ударају у зграде које затим бивају захваћене пламеном. Ово су сцене ужасног пустошења овог града којег уништавају док свијет гледа и ништа не предузима…“ – подсјећа балистичар Миле Попарић.
Нажалост, Ернаут ван Линден сада је професор новинарства на универзитету у Лајдену у Холандији.
– Новинар Ернаут ван Линден познат је и по филму о криминалцу и високопозиционираном команданту такозване Армије БиХ Јуки Празини којег је приказао веома позитивно, као омиљеног команданта који као као Робин Худ на улици дјеци дели чоколаде. Линден ће остати упамћен и по необјективном коментару о гранатирању касарне „Маршал Тито“ након повлачења ЈНА, када људе који због гранатирања беже из касарне, идентификује као цивиле, а у једној репортажи наоружана лица представља као цивиле који бране Сарајево. Да његов задатак није био само новинарски свједочи и један сукоб са генералом Младићем 1993. год. на Палама када је рекао генералу: ,,Видјећемо се ми у Хагу“, што се на крају и десило. Како је знао да ће он бити свједок у Хагу? – пита Попарић.
Попарић нам каже да ни други новинари свјетских медија нису заостајали за Ернаут ван Линденом и Скај њузом у снимању лажних репортажае које су имале за циљ да у што ружнијем светлу прикажу Србе.
– Примјер једног видео-клипа агенције Асошиетед преса, снимљеног на углу улица Маршала Тита и Вразове то најбоље потврђује, аутомобил који се кретао из правца Башчаршије у правцу Илиџе погођен је у задње стакло, дакле из правца територије која је била под контролом АБИХ. Када се анализира оштећење стакла јасно је да је тај аутомобил погођен пиштољским метком мање снаге, вјероватно калибра 7,65 mm а стрелац се налазио у аутомобилу иза предњег сједишта, што потврђују барутни гасови који се јасно уочавају изнад задње хаубе аутомобила…
Попарић је примјетио још једну сличну режију западних медија.
– У другом видео-клипу исте агенције, на истом мјесту, зауставља се аутомобил из којег искачу два човјека, а онда се зумира шофершајбна на којој се види рупа од метка на страни сувозача. Да је аутомобил погођен у покрету сувозач би био погођен директно у груди и не би могао да искочи тако брзо из аутомобила. На задњем сједишту су канистери за воду, а метак је пробушио један канистер. Очигледно је да је метак испаљен из непосредне близине након што су возач и сувозач изашли из аутомобила, а пробушени канистер сугерише да грађани Сарајева нису могли отићи ни по воду, а да их снајперисти Војске Републике Српске не гађају – објаснио је Попарић.
Балистичар напомиње да мјесто снимања ових видео клипова уопште није видљиво са положаја Војске Републике Српске и то је разлог због чега је изабрано за снимање свих ових лажних инцидената.
– На истој раскрсници снимљена је сцена групног преласка грађана улице уз заштиту транспортера УНПРОФОР-а, јер наводно није могуће прећи улицу због дејства снајпера Војске Републике Српске. Ако је то тачно онда би транспортер УНПРОФОР-а штити грађане док не пређу неку безбједну зону, што у овом видео клипу није тако. Нико на овом снимку не може да види смишљену превару, јер грађани када пређу на другу страну улице не иду у другу улицу гдје би евентуално били заштићени, већ опет остају у истој улици и своје кретање настављају дуж те улице и били би изложени истој опасности од наводног снајпера као и на месту одакле су започели прелазак улице – рекао је балистичар.
Попарић објашњава да су нажалост ови лажни снимци допринјели да се у пресудама у Хашком трибуналу наведе да је Војска Републике Српске намјерно гађала цивиле у Сарајеву приликом преласка улице и да су често могли да пређу улицу само уз заштиту транспортера УНПРОФОР-а.