Двоје доктора, супружници Ивана и Иван Ђурић, предано обављају свој позив и труде се да у сваком тренутку пруже помоћ својим суграђанима
„Када одлучите да будете лекар и положите заклетву, морате бити спремни да помогнете када је најтеже“, кажу доктори Ивана и Иван Ђурић, супружници из Бора, који несебично своју помоћ деле и ван ординације, преко друштвених мрежа и путем сајта savetilekara.rs, а ових дана су нарочито активни у ковид амбуланти „Рудар“, где свакодневно прегледају пацијенте са симптомима вируса корона. Лекарским позивом баве се већ више од једне деценије, а њихова љубавна прича почела је пре 15 година.
„Једног лепог јунског преподнева на факултету у Београду, Ивана је тек била положила практични испит из физиологије, а ја сам дошао да проверим када ми је заказан испит. Као на филму, почели смо да причамо, разменили бројеве телефона, изашли на први састанак и тако је све почело“, сећа се Иван и додаје да се на правом месту нашао у право време. Обоје су каријеру почели у Дому здравља у Бору као лекари хитне помоћи и ту и даље повремено дежурају. А Иван је лекар и у околним селима. Идеју да своје знање поделе са онима којима је напотребније добили су, кажу, у сарадњи са пријатељима програмерима.
„Наш циљ је да помогнемо колико год можемо и поделимо дугогодишње искуство које имамо као лекари опште праксе“, кажу Ђурићи. Иако понекад имају и по 100 пацијената дневно и двоје мале деце код куће, они су увек ту за све којима треба бесплатан лекарски савет. „Да будемо потпуно јасни – ништа не може да замени преглед и поглед на пацијента. Ми не лечимо преко сајта, не дајемо терапију, не мењамо је, то све и пише у нашим условима коришћења”, причају углас наши саговорници.
Свима који су заинтересовани, Ђурићи у року од 24 сата, јасним и разумљивим језиком, објашњавају од чега болују и решавају разноразне дилеме. Они своју помоћ нуде сасвим бесплатно, довољно је да их преко обрасца на сајту замолите за одговор, уз образложење шта вас мучи. На крају овог разговора, једно је сигурно, а то је искрена намера овог ведрог и насмејаног лекарског пара да испуне свој позив и увек буду на услузи свима којима је медицинска помоћ неопходна. То је оно што је непроцењиво.