Посекотина на руци коју је деканка Филозофског факултета у Нишу, Наталија Јовановић, задобила у инциденту са старијом женом која има документовано психијатријско обољење, није изолован случај нити несрећна случајност. То је директна последица системског урушавања правне државе у Србији, које се годинама спроводи под индиферентним, а све чешће и намерно политички мотивисаним надзором Републичког јавног тужилаштва и његове дугогодишње челнице Загорке Доловац.

Инцидент у Нишу се догодио само неколико дана након што је у истом граду жена добила потрес мозга током напада за време опозиционих блокада. Други учесници тог догађаја такође су задобили повреде. Сви су били жртве физичког насиља. Сви су били сведоци некажњивости. И сви осумњичени — пуштени. Без подизања оптужница. Без судског поступка. Са усменим договорима као јединим исходом, што у пракси представља институционалну поруку да се насиље може исплатити, уколико се политички профилише.

Управо та порука да закона нема и да нико неће одговарати шири се Србијом. Она ствара атмосферу у којој чак и особе са очигледним психичким сметњама стичу утисак да могу некога да нападну без последица. Нападачи све чешће делују отворено, уверени да иза њих стоји неформална заштита система који је изгубио сваку веродостојност.

А тај систем, тачније тај обруч нечињења и заштите, симболише једно име: Загорка Доловац.

Њена улога у овоме превазилази границе пасивности. То више није питање бирократског пропуста или слабости институције. Овде је реч о намерној стратегији, блокирању поступака, невођењу истрага, гушењу одговорности и подстицању атмосфере у којој једни могу све, а други ништа. Тиме се шаље порука да насиље, ако долази с „праве стране“, није кривично дело, већ дозвољена метода уличне борбе.

Сваки следећи инцидент, сваки следећи удар, свака следећа повреда – биће директна последица тог система. Ако се сутра нешто трагичније догоди, питање одговорности више неће моћи да се избегне. Јер не чини зло само онај ко га спроводи — него и онај ко га гледа, ћути и спречава закон да ради. У овом случају, то је Загорка Доловац.

Србија више нема луксуз да ћути. Док је Доловац на челу тужилаштва, улицама ће владати страх, а закон ће бити резервисан, само за неподобне.

Софија Марић / Васељенска