У бившој Југославији током ратова деведесетих културне установе биле су претворене у логоре за убијање заробљеника. Најдаље од свих отишле су усташе, јер су после језивог периода убијања и понижавања највише Срба и Бошњака решили да граде споменике у част својим кољачима како не би заборавили мирис српске крви и бола.
Домови културе у Витезу, дворац Керестинец, Музичка школа у Зеници и биоскопска дворана у Глоговцу. Сва та места културе 90-их су била места злочина.
Књига „Иза седам логора“ Виктора Иванчића, Немање Стјепановића и Хрвоја Полана подсећа на установе културе које су у бившој Југославији током ратова деведесетих биле претворене у логоре.
Први део књиге под насловом „Споменици разбратности“, сећање је, не само на десетине некадашњих културних установа које су током сукоба биле места мучења, пребијања, понижавања и убистава хиљада људи, већ је и покушај да се објасни како је концепт националне културе којим је био заражен читав регион, представљао увод у ратове деведесетих година, пише DW.
Тако се наводи да је пред капијом Војне луке Лора у Сплиту, подигнут споменик Војне полиције ХВ, чији су припадници тамо мучили и убијали ратне заробљенике и цивиле српске националности.
У Дому културе у Витезу су Хрвати затварали Бошњаке, а ту се данас налазе страначке канцеларије ХДЗ, а ту је и спомен-соба погинулим војницима ХВО.
Они који су тамо били мучени и малтретирани се и не помињу.
У периоду 1991-1992, Хрвати су користили и дворац Керестинец као сабирни логор и место за мучење Срба.
