Сада је јасно као дан да је режим у Подгорици терористички и диктаторски на најгори начин. Грех у Србији је био што се канцер Ђукановићевог режима није одмах третирао, а почео је да метастазира још у време Слобе. Подршка коју је криминални режим од опозиције у Србији током 90-их, посебно од вајних назови патриота и националиста који су давали подршку Ђукановићу у својој борби против Милошевића, а још више подршка ДОСовске власти која је децидно радила у корист Миловог режима само су довели до тоталне метастазе криминала и ужаса Ђукановићевог режима.
Јасно је да Србија не може и не сме да остане нема на овај терор који Ђукановићев режим испољава против црногорског и српског народа, кршећи људска, грађанска и верска права попут каквог Пола Пота, Павелића (са Хрватском Православном Црквом) и Енвера Хоџе.
Србија мора да сходно свим обавезама и правима које је прихватила свим међународним конвенцијама мора да предузме цивилизацијске мере против подгоричког режима.
Са жељом да ослободи народ Црне горе од режимског терора Миловог режима, проблему се мора ступити тако да народ Црне Горе пати што је мање могуће, а да се режиму нанесе највећа могућа штета. Kораци који се морају предузети, а сасвим су легални и легитимни и надасве се очекују од сваке цивилизоване државе су следећи:
1. Замрзавање имовине свим функционерима ДПС, њеним политичким савезницима и свим члановима владе Црне Горе коју имају у Србији. То укључује и оне ван владе али су делови режима, као што су команданти полиције и војске ЦГ и сл.
2. Забрана пословања приватним и правним лицима са предузећима из Црне Горе у власништву припадника режима ЦГ али и санкције према предузећима и приватним и правним лицима која нису део режима али подржавају јавно или пак тајно акције против народа Црне Горе и цркве.
3. И као треће забрана грађанима Србије уласка и боравка на територији Црне горе у периоду 1. јун- 1. октобар како грађани Србије не би могли да буду туристи у ЦГ и тиме издржавали режим у Подгорици, а против несавесних грађана Србије треба увести оштре мере чак и затворске.
Ово треба да буде први корак санција према подгоричком режиму, а он се само може повећавати и проширивати на пример:
1. Проширивање листе санција пема лицима која нису чланови ДПС, али чије фирме и предузећа сарађују са подгоричким режимом, који имају уговоре са владом, полицијом или војском режима у Подгорици.
2. Проширивање листе забране уласка у Србију и другим лицима која нису део режима, али су исказала јавно мржњу према цркви или Србији, на пример путем друштвених мрежа. Тако да треба пратити све објаве и коментаре ДПС и Милових ботова и чланова клике, као и подржаваоца на друштвеним мрежама што је увек говор мржње, расна и верска нетрпељивост. Та листа забране не треба да буде јавна и коначна већ флуидна, тако да се имена додају али се не могу скуинути са листе, и наведени ширитељи мржње не могу да знају јесу ли под санкцијама или нису већ приликом покушаја уласка у Србију у пасош им се удара забрана уласка на 10 година, и враћају се кући одмах.
Ово су сасвим легитимне мере које се у цивилизованом свету спроводе против диктаторских и одметнутих режима, и морају се беспоштедно применити на режим у Подгорици, како би се спречила иста ситуација напада на српски народ и цркву у другим државама, посебно на Kосову где се спрема сличан закон, а онда следи Хрватска, Босна и ко зна шта још. Србија мора да штити своје интересе, легално, мирно.
Дошло је време за операцију канцера.
Александар Kиш
