Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница који је усвојен 2019. срочен је на начин којим се омогућава мешање државе у послове и организацију верских субјеката, дискриминације епархија СПЦ у ЦГ, лишавања њиховог правног субјективитета и одузимања њихове имовине у циљу државног стварања некакве нове православне црквене организације.
Директор удружења Сарадња за будућност-Црна Гора-Србија-Република Српска, Владислав Бојовић упутио је допис специјалном известиоцу УН за слободу вероисповести или уверења Ахмеду Шахиду, у којем га упознаје са амбијентом драстичне угрожености верских слобода у Црној Гори и прогоном једине канонске СПЦ који спроводи актуелна власт.
Објављујемо скраћену верзију дописа.
„Ваша екселенцијо,
Подстакнути Вашим позивом упућеним, између осталог, и организацијама цивилног друштва, за доставу прилога за Ваш тематски извештај о елиминисању нетолеранције и дискриминације засноване на религији или уверењу и постизању одрживог циља развоја 16, слободни смо да Вас упознамо са драстичним видовима нетолеранције и дискриминације у законодавству и пракси у Црној Гори, као и са ефектима такве дискриминације… Развој догађаја у Црној Гори, од доношења новог Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, због дискриминаторних ефеката тог закона, праксе изразите нетолеранције које власти Црне Горе исказују према епархијама Српске православне цркве у тој држави и потенцијалне ескалације кризе, завређује Вашу посебну пажњу и бригу, као и да представља негативан пример на који би се требало осврнути у Вашем извештају на 75-ом заседању Генералне скупштине УН.
Од стицања независности Црна Гора је закључила Темељни уговор са Светом столицом који има карактер међународног уговора, као и уговоре о уређењу односа од заједничког интереса које је Влада ЦГ потписала са Исламском заједницом и Јеврејском заједницом. Тим споразумима је наведеним црквама и верским заједницама и њиховим организационим јединицама зајамчен правни континуитет и власништво над имовином. Са епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, и поред њихове начелне спремности и жеље да се на једнообразан и суштински истоветан начин као што је то учињено у случају других цркава и верских заједница регулишу питања од заједничког интереса, Влада ЦГ није закључила одговарајући споразум…
Власти Црне Горе су јавности предочиле државни пројекат стварања нове и посебне православне цркве у Црној Гори! Такво државно мешање у аутономни положај цркава и верских заједница недопустиво је са становишта свих међународних стандарда људских права и основних слобода, нарочито у држави која је према свом Уставу секуларна и у којој постоји одвојеност државе и верских организација…
У веома осетљивој атмосфери у децембру 2019. усвојен је Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. Закон је еклатантан пример директне и индиректне дискриминације, недозвољеног ограничавања слободе вероисповести, нарушавања аутономије цркава и верских заједница, и државног одузимања имовине који је искључиво усмерен против епархија СПЦ у ЦГ…
На тај начин, Закон директно противречи и ставовима институције Специјалног известиоца за слободу вероисповести УН према којима преношење имовине цркава и верских заједница на државу, нарочито у контекту регистрације, очигледно није у складу са међународним стандардима слободе вероисповести.
Након усвајања Закона, широм Црне Горе започели су масовни протести у виду мирних литија који су окупили стотине хиљада верника који су захтевали стављање тог закона ван снаге…
Имајући у виду све што је изложено, стојимо на становишту да је Црна Гора, нажалост, у светским размерама, постала најдрастичнији пример нетолеранције и дискриминације засноване на религији. Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница који је усвојен 2019. срочен је на начин којим се омогућава мешање државе у послове и организацију верских субјеката, дискриминације епархија СПЦ у ЦГ, лишавања њиховог правног субјективитета и одузимања њихове имовине у циљу државног стварања некакве нове православне црквене организације… Због тога сматрамо да би скретање пажње Генералној скупштини УН на садашњу ситуацију у Црној Гори кроз Ваш тематски извештај могло да допринесе смиривању тензија и афирмацији дијалога кроз пуно поштовање слободе вероисповести. Високо ценећи Ваш допринос заштити несметаног остваривања слободе вероисповести и борби против нетолеранције и дискриминације засноване на вери, овом приликом изражавамо спремност да наставимо да Вас обавештавамо о даљем развоју догађаја и, по потреби, да од Вас захтевамо даље акције које су у складу с Вашим мандатом.“
М. Д.
