Иако за Пиксија „сви живи знају“, мало је оних који знају – откуд му баш тај надимак?
Драган Стојковић је је рођен 3. марта 1965. године у Паси Пољани код Ниша. Као клинац је много волео неколико ствари, једна од њих је, наравно, била фудбал, а међу оним осталима и тада врло популаран цртани филм.
У питању је био прозвод познатог студија „Хана-Барбера“, који се емитовао три сезоне, а укупно у 57 различитих епизода. Звао се „Пикси и Дикси и господин Џинкс“.
Тај цртани филм, са мишевима Пиксијем и Диксијем у главним улогама, својеврсни наставак „Тома и Џерија“ који је исти студио претхдодно радио за МГМ продукцију, био је толико омиљен нашем садашњем селектору, да је малтене само због њега пуштао фудбалску лопту да се одмара.
Драган Стојковић би на пољани у близини куће играо са другарима фудбал, а онда би се огласила његова мајка повиком „Драганеее! Пиксииии!“ и он би отрчао кући, да одгледа омиљени цртани филм.
Вршњаци су потоњег фудбалског аса управо зато прозвали „Пикси“, што је надимак који му је и до данас остао.
Пикси је професионалну каријеру почео као 16-годишњак у Радничком из Ниша, 1981. Пет година касније стигао је у Црвену звезду у којој се толико прославио да је и поред раног одласка, већ 1990. у Олимпик из Марсеја, годину дана раније проглашен за „пету Звездину звезду“, после Рајка Митића, Драгослава Шекуларца, Драгана Џајића и Владимира Петровића „Пижона“.
Играо је кратко и за Верону, а седам завршних година на терену провео је наступајући за јапанску Нагоју. У њој је пет сезона потом био тренер, четири је провео на клупи кинеског Гвангжу Р&Ф-а, а од 2021. је на кормилу репрезентације Србије.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
