Југословенство је оставило српски народ без светосавског и отаџбинског темеља, изнутра нас разорило и појело један вијек наше историје, а тај аутоимуни вирус и данас нас дезоријентише, замагљује нам видике и онеспособљава да препознамо сами себе и да учинимо било шта заједно.
Ово је поручио предсједник Института за националну стратегију, редитељ, књижевник, публициста и колумниста Драгослав Бокан из Новог Сада на предавању „Враћање Срба на отаџбински и светосавски пут“, које је у Галерији Kултурног центра организовало Српско удружење „Ћирилица“ Требиње.
Не продајући вјеру за комфор и привилегије, каже Бокан, наши преци, интелектуално неписмени али духовно писмени – знали су да постоји дубоки смисао останка у православљу и српству, што су њихова интелектуално писмена а духовно неписмена покољења – заборавила.
Након тог 1. децембра 1918. године, када је установљена Југославија, истиче Бокан, српски народ се одрекао своје побједе у Великом рату, својих хероја и Видовдана, духовности и седам вијекова своје отаџбине, а све зарад заједништва са својим непријатељима које је називао браћом – а чији ће братски загрљај у свим наредним деценијама скупо плаћати великим страдањем.
Посљедњих двадесетак година, додаје он, српски народ доживљава ренесансу и суштинску духовну обнову, али без способности да ове побједе доживи на прави начин – и даље магла звана југословенство – мути нашу свијест, онемогућава нам да препознамо праву отаџбинску елиту, обехрабрује нас неповјерењима и међусобицама, не дозвољава нам да покренемо било какву акцију – а да се унапријед не саплетемо од сопствену ногу.
„Заборављамо да смо добили споменик руском цару Николају Романову у сред Београда. Да нам се вратио Дучић на мјесто гдје припада. Да смо владику Николаја Велимировића и аву Јустина канонизовали у цркви, заједно са Вукашином Јасеновачким и многим другим светитељима. Да смо добили академски дефинисану српску идеју за 21. вијек у књизи ‘Дух самопорицања’ /др Мила Ломпара/. Да смо добили Милоша Ковића и његове ученике који нам обасјавају до сада замрачене дијелове наше историје. Да на најмањи помен могућности да изгубимо Косово данас реагује огроман број људи, за разлику од 1974. године – када смо скоро изгубили Косово а није реаговао нико. Поставља се питање свих питања: како је могућ да све то племенито и величанствено што смо добили – уопште не осјећамо“, запитао је Бокан.
Р.С.
