Припадници Југословенске народне армије, оружане снаге тадашње СФРЈ, ушле су у Вуковар 18. новембра 1991. и ослободиле га од припадника хрватских паравојних формација, тзв. „Зенги“, који су по налогу хрватског лидера Фрање Туђмана имали задатак да „очисте“ Вуковар од Срба.
Неколико дана пре уласка војске у Вуковар, први заповедник Вуковара Миле Дедаковић Јастреб звао је упомоћ политички врх Хрватске, али безуспешно.
У једном од разговора јасно се отркива да Фрању Туђмана нико није смео да пробуди.
Транскрипт разговора преносимо у оригиналу и у целости:
Јастреб: Хало?
Оператер: Да, госпон Дедаковић, имате везу с кабинетом.
Роберт Траваш: Хало, добра вечер, изволите.
Јастреб: Допуковник Дедаковић.
Роберт Траваш: Изволите, допуковниче. Јастреб: Је ли предсједник ту?
Траваш: Предсједник је отишао прије једно сат времена.
Јастреб: Није ту, значи?
Траваш: Не, није ту. Што вам треба, реците ми.
Јастреб: А је л’ могу ја њега добити ил не могу?
Траваш: Можете ако кажете о чему се ради и да га онда будимо.
Јастреб: А тко је то?
Траваш: Помоћник господина Шаринића, Роберт Траваш, изволите.
Јастреб: Господине Роберте..
Траваш: Изволите…
Јастреб: Ради се о Вуковару.
Траваш: Добро.
Јастреб: Вуковар је у ситуацији, ја мислим да зна то господин предсједник…
Траваш: Реците.
Јастреб: Вуковар је у ситуацији да може сваки час да падне.
Траваш: Реците да ли желите да га будим и што да му кажем?
Јастреб: А, стожер, односно, не знам, врховништво, тко ли је, нису учинили то да он не падне, знате. Сад сам добио информацију да господин Тус шаље средства, људе и тако даље, што не одговара истини.
Траваш: Да, предсједник је данас добио једно извјешће и затражио подоста у вези тога. Ја то извјешће нисам видио, али предсједник га је добио.
Јастреб: Не знам због чега телевизија стално објављује да се овђе шаљу трупе за пробој, међутим ни то није точно. Не долази ништа у том контексту у коме се пише.
Траваш: Kолико ја знам, 400 људи је било упућено.
Јастреб: Молим?
Траваш: Kолико смо ми чули, 400 људи…
Јастреб: Ма, господине драги – то није ни један батаљун!
Траваш: Да… Реците ми што би требало? Да га будим и што да му кажем?
Јастреб: Па знате што да му кажете, да је у питању да ли ће Вуковар пасти и ли неће…
Траваш: Добро.
Јастреб: …И да бих хтио да чујем што он мисли о томе.
Траваш: Добро. Хоћете да вас споји Центар? Ја не знам како да вас сад спојимо с њим.
Јастреб: Па не знам, можете ли ме ви спојити с њим?
Траваш: Само мало да питам Центар. Не знам је ли нас слушају ови из Центра, па нека се укључе ако слушају. Вјеројатно слушају. Хало? Центар може с вама успоставити везу, јел’?
Јастреб: Не може, овог момента немамо ни ми везу.
Траваш: Немате ни ви везу.
Јастреб: Да
Траваш: А ја вас не могу спојити, једино вас назвати дома и онда средити Центар да вас споји с њим.
Јастреб: Чујте…
Траваш: Да
Јастреб: Секретарица је будна, јел’?
Траваш: Kоја секретарица, његова?
Јастреб: Тајница.
Траваш: Тајница? У Уреду?
Јастреб: Ево овако, нека она мене назове.
Траваш: Ја ћу сад пренијети вашу поруку.
Јастреб: Да, ја чекам.
Траваш: Добро….
Женски глас: Што је с тим позивом за предсједника?
Траваш: Тај је позив упућен на министра Шушка. Речено је да се министар Шушак мора одмах јавити Јастребу.
Женски глас: Не, није се јавио, изволите. Реците ми ваше цијењено име.
Траваш: Роберт Траваш.
Женски глас: Знате што, ми немамо времена за чекање. Изволите, уредите да се одмах позове.
Траваш: Драга госпођо, министар је…
Женски глас говори Јастребу: Хоћете ли ви разговарати с овим господином Робертом?
Траваш: Јесте ли ви на овом броју који ми је дао господин Дедаковић?
Женски глас: Да.
Траваш: Ја ћу вас назвати за минуту, само да нађем број.
Женски глас: Чекајте само, господине Траваш, реците која је ваша функција…
Траваш: Помоћник предстојника Уреда.
Женски глас: Реците ми, можете ли ми ви дати овај број који сте рекли, од Мијатовића?
Траваш: Ја ћу га потражити, па ћу вас назвати, ако ви не можете чекати.
Женски глас: Чујте, како сад не можете наћи број?
Траваш: Па, драга госпођо, ја нисам овђе тајница, знате. Ја сам овђе дежуран и управо гледам по њиховим књигама… Мијатовић, ево га…
Женски глас: Само један тренутак да вам наш заповједник постави једно питање у вези разговора с предсједником.
Јастреб: Хало.
Траваш: Изволите?
Јастреб: Господине?
Траваш: Слушам.
Јастреб: Значи предсједник неће да разговара са мном?
Траваш: Упућен је позив на министра Шушка, наређено му је да одмах ступи у контакт с вама
Јастреб: Ја сам био јасан. Питам да ли господин предсједник не жели са мном…
Траваш: То морате њега питати. То вам ја не могу одговорити.
Јастреб: Али зашто је упућен на Шушка кад сам ја тражио предсједника?
Траваш: Зато вјеројатно што је он министар обране и зато што то он ради.
Јастреб: Господине, тко је то вама рекао да са Шушак мени јави?
Траваш: Рекао је господин Хрвоје Шаринић, предстојник Уреда.
Јастреб: Значи он је одлучио да предсједник не треба са мном разговарати?
Траваш: Он је рекао да је разговарао с предсједником и да је тако одлучио.
Јастреб: Хвала вам лијепо.
Траваш: Хвала вама.
