Још као веома млад, Ђорђе Божовић се брзо се прочуо као један опасан, али врло нетипичан мангуп са београдског асвалта. Пре свега зато што је био факултетски образован. Говорио је шест светских језика и био је врсни познавалац књижевне литературе. Дан данас се за Гишку приповеда да је имао собе испуњене од пода до плафона књигама. Махом је своје образовање стицао по затворима, док је са собом оставио десетине подвучених књига и свезака са белешкама из њих.
Запао је за око тадашњој југословенској служби државне безбедности, која је у то време узимала сличне момке нудећи им да раде разне послове за државу. Ангажовање од стране службе је подразумевало да се у иностранству обављају прљави послови који су у интересу државе, за узврат су им обећаване разне ствари, од тога да неће одговарати кривично за нека недела или пак да ће им бити омогућаване разноразне бенефиције и погодности.
Ускоро стиже задатак – Америка и ликвидација једног „опасног човека“. Гишка прихвата задатак и одлази у САД где му је речено да ће добити даље инструкције. Тај „опасан човек и државни непријатељ“ био је четнички војвода Момчило Ђујић. Ђорђе не само да није испунио задатак већ се нагло зближава са војводом Ђујићем и у отаџбину се враћа са потпуно измењеним ставовима. Уместо да изврши задатак који су му поверили комунисти, Гишка се зближава и са Америчким Србима и прихвата њихову верзију историјских догађаја Другог светског рата.
Из Америке се враћа не само необављеног “посла” него и као државни непријатељ и “издајник број један”. Боравак у српској дијаспори Гишку окреће за 180 степени и он од једног криминалца ангажованог у комунистичкој УДБИ постаје један од најхрабријих националних бораца тог периода и велики православни верник. На крају свој живот полаже у борби са усташама под часним крстом у одбрани свог народа и отаџбине.
