Дотична господа која су спремала свилен гајтан Вучићу имала су све. Најпре Вучићеву наклоност, што је свакако велика ствар која потенцијално у данашњој Србији многа врата отвара. Имали су позиције, од анонимуса који су водали магарце по плажама да се деца фотографишу постали су виђени чланови друштва, почели су да стичу велики капитал, многи би рекли, болесних размера, поцепане фармерице заменили су скупим оделима, кршеве од аутомобила бесним лимузинама… Једном речју, имали су све, осим угледа и знања.
То је оно што се не купује, већ се стиче, а с обзиром на то да од школе углавном имају велики одмор и покоју сумњиву диплому, самим тим ту места за углед и знање нема. Вучићева наклоност због неких прошлих времена када су били нико и ништа и када су јурцали да лепе плакате и деле флајере на штандовима као вредни страначки активисти злоупотребљена је на најгори начин. Штандови и плакати су остављени по страни, а главни фокус су постали скупи угоститељски објекти, станови и виле, а понајвише уносне комбинације.
Вучић је тада постао сметња, јер су добро знали његов карактер да га комбинације не занимају. Напротив, гади их се, а та чињеница је сама по себи угрожавала стварање њихових империја. За лично богаћење никада нису добили подршку и то је била црвена лампица која их је упозорила да је Вучић постао сувишан. Тада је кренуло прислушкивање, праћење чланова породице Вучић и дискредитација његовог брата и сина. Што би наш народ рекао – „храни кера да те уједе“.
Елем, ето, очито божјом вољом, до мене су долазиле разне приче шта ти људи чине. Гађење које сам према њима осећао расло је из дана у дан. Но, како се сада све полако отвара и како сазнајемо из дана у дан нове чињенице, мени су ти људи још одвратнији. Не због тога што се размере њихове дрскости свакодневно откривају, већ због чињенице како сада покушавају да се ваде. Ти људи немају апсолутно никакав карактер.
Душе су им труле, а као људи су нуле. Да би сачували све то што су стекли, спремни су да се полију кофом измета. Онако силни и бахати какви су били, данас су мањи од маковог зрна. Да им сада неко каже да поједу псећи измет у парку, и то пред камерама у директном преносу, они би то урадили. Читам њихове статусе по друштвеним мрежама, то бесрамно исказивање наводне оданости председнику уз опаску како су многи мислили да се парама може све и најискреније стидим се њихове срамоте коју они не осећају. Какво бескичмењаштво! Земљо, отвори се!
Готово месец дана од Беливуковог хапшења реч нису смели нигде да кажу. Завукли су се у мишје рупе покушавајући да их народ помало заборави. Неки од њих који су седели на највишим позицијама у МУП, у чије време је Беливук развио свој ганг до највиших висина, месец дана нису имали никакав коментар на разбијање ове криминалне групе. Зар је могуће да нису осетили потребу да искажу подршку држави због одлучног разбијања те банде?