Званично, према извештају Н1 са једног скупа на којем је говорио, Драган Шолак је бизнисмен без амбиције да се меша у политику, чему треба, по истом том извештају, додати и његову искрену жељу да телевизија Н1 буде сервис који није ни за нешто ни против нечега.
И не би било ту ничег спорног – људи по целом свету, па и у Србији, имају право да улажу у медије – да није једног ситног детаља, који се ТВ Н1 буквално омакао.
Цитирали су, том приликом, Шолакову реченицу која каже како он зна да има етикету због свог опозиционог деловања. И управо ту, код тог „опозиционог деловања“, које Шолак помиње, али га не објашњава, нити наводи кроз шта и како се оно огледа, тек се жали да је оно узрок етикетирања, почиње и прича о нечему што је данас, вероватно, уз Косово, и највећа опасност за Александра Вучића и његову политику, па и саму његову власт.
И то зато што је то опозиционо деловање, које има своју јасну политичку агенду – рушење Вучића са власти – скривено иза једне од омиљених демократских тема, иза приче о слободи, то јест неслободи медија.
А Вучић је ту, и по мишљењу дела опозиције и великог дела медија (па и телевизије Н1), апсолутни шампион „неслобода“. Његов обичај да без пардона свима одговара, да улази у расправу с новинарима, да им говори шта мисли о њима, основни је разлог због којег је заслужио ту, што би Шолак рекао, „етикету“.
И ништа му, ево већ шесту годину, не помаже то што је ова земља, у време његове власти, направила не само крупне, него и круцијалне законске кораке када је о слободи медија реч; ни то што се лично залаже за нову медијску стратегију и за учешће свих медијских чинилаца у њој; што често наводи да је његова дужност да учини још уступака професији; што нема никаквог примера његовог притиска или уплива у оно што се зове уређивачка политика… Просто, не вреди, како се појави, тако постаје „диктатор“, „аутократа“ и, истовремено, главна мета бораца за слободу штампе.
Е сада, где је ту Шолак? Па у простој чињеници да су његове везе, и његов утицај, и један од његових, сада је то јасно, главних пословних партнера, управо онај чинилац који је од „слободне штампе“ направио политичко оружје, са јасним политичким циљем. На тај начин створена је једна сасвим нова коалиција, наоко „неполитичка“, која без икаквих ограда ради за једну политичку опцију, ону која је, тренутно, оличена у политичком ангажману Драгана Ђиласа.
А Ђилас и Шолак, по свему што смо сазнали у последњих неколико месеци, између осталих захваљујући и „Новостима“, своје „опозиционо деловање“ сјајно су укрстили с медијским тржиштем у Србији. Од продаје зграде „Дајрект медије“ фирми која је „везана“ за Шолака, и то уочи избора, за необјашњиво високу цену, па до прекјучерашње вести о томе да је управо Шолак, преко своје „Јунајтед групе“ (дела инвестиционог фонда ККР), купио „Дајрект медију“, свакако највећег власника огласног простора у Србији.
То тржиште вреди око 100 милиона евра годишње, а парче тог колача у тањиру „Дајрект медије“, директно и преко повезаних фирми, износи 45 милиона евра. Другим речима, готово половину маркетишког тржишта, половину реклама и огласа контролише фирма која је била у власништву Ђиласа, а сада је у власништву Шолака, и њиховог „опозиционог деловања“.
Даље, преко „Дајрект медије“ Шолак је управо постао и власник десет одсто „Пинка“, а истог дана када је објављена вест о куповини „Дајрект медије“, и Жељко Митровић је објавио аквизицију „Јунајтед групе“, која постаје власник „Пинкових“ канала у Црној Гори и БиХ.
Још даље, неколико дана раније објављено је како је Ђилас позајмио новац „Медија центру“ у Београду, чији је оснивач НУНС, новинарска организација с такође јасном политичком агендом. Уосталом, и сам председник НУНС учествовао је у Ђиласовој кампањи у последњим изборима. Писао је о Вучићу, наравно, све најгоре, у новинама које је Ђилас објавио и бесплатно делио уочи избора. Дакле, рукавице су ове недеље скинуте.
Компанија која преко огласа и реклама може да контролише и медијски садржај, новинарско удружење које нескривено ради за једну политичку опцију (па и живи од ње, судећи по позајмици), власник телевизије која је под бројем један на даљинском управљачу, и политичар с највећим капиталом у Србији, обзнанили су, што намерно што случајно, да су се удружили у послу рушења Вучића с власти.
А да та удруга јесте за њега много опаснија, сведочи и податак да саопштење Миленка Јованова из СНС, издато после вести о продаји „Дајрект медије“, није објавила ниједна телевизија осим Студија Б. Дакле, ни Пинк.
Шта то значи за Вучићеву будућност, није тешко закључити. „Дајрект медија“ има највеће буџете на свим националним телевизијама, од РТС, до „Пинка“, „Хепија“, О2 и „Прве“, контролише највише огласа у новинама, те је случај Јованова тек мала показна вежба онога шта та контрола значи и какав утицај може да има.
Још када се дода да се све то ради под плаштом борбе за слободу штампе, јасно је и да тај утицај иде далеко изван граница Србије. У време када га косовска прича свакодневно буквално убија, Вучићу ништа горе није могло да се деси.
Зато ће, у великој мери, и његова судбина, а и већине која га подржава, па и целе земље, у великој мери зависити од његове способности да се овом удару супротстави. Оно што му може помоћи јесте чињеница да је простор за скривање његовим противницима ускраћен. И сада се зна ко за кога и шта ради. И чему служе Н1, НУНС, разне друге телевизије, у стању дубоке ћутње, као и гомила новина која о свему овом није смела ни да зуцне. Уз изузетак „Новости“, које и овај текст објављују на сопствену одговорност.
Иван Радовановић
Извор: novosti.rs
