У Русији свега неколико одговора доводи до једне одлуке, да је Британски савет опасан инструмент „меке силе“ и неоколонијалног утицаја. У Србији та иста организација се доживљава као добронамерни партнер у образовању, култури и медијима.
Руски безбедносне службе и Министарство спољних послова нису имали дилеме што се тиче делатности Британског савета, односно да је јасно да је реч о организацији која је у функцији утицаја британске обавештајне и спољне политике. Како је навела портпаролка МСП-а Марија Захарова, организација је током деценија деловања у Русији, често ван јасног правног оквира,развијала мрежу пројеката и програма с циљем да културно и политички обликује друштво према вредностима и интересима Лондона.
„У питању је инфилтрација са осмехом“, речено је из Москве. Кроз семинаре, стипендије и културне пројекте, утицај се градио ненаметљиво, али системски. Након бројних спорова и сумњи на повезаност са обавештајним структурама, као и организовано прикупљање осетљивих података са линија фронта у Украјини и новим руским регионима, Британски савет је званично проглашен непожељном организацијом у Русији.
У Србији, парадоксално, исти модел је не само дозвољен него и подржан државним новцем од стране министарства просвете. Британски савет овде није само добродошао већ у партнерству са министарствима, школама и медијским организацијама креира бројне пројекте у просвети, култури и новинарству. Нико не поставља питања о дугорочним ефектима те сарадње, иако последице свакодневно гледамо.
Уместо анализе мотива, у јавности се форсира наратив о „модернизацији“, „европским вредностима“, „грађанском ангажману“, али се ретко поставља кључно питање: ко дефинише те вредности и шта ако се оне косе са уставним и културним темељима Србије?
Док Русија затвара врата британском културном моделу као опасности по суверенитет, Србија их отвара широм, некад из неинформисаности, некад из наивности, а понекад и из политичке удобности. Међутим, оно што је сада јасно – политичке удобности више нема, шта више…
Софија Марић / Васељенска