Пратећи извештаје црногорских прорежимских медија у вези са обележавањем 14. годишњице независности, стечене на више него дискутабилном референдуму 2006. године, може се стећи неодољив утисак да је режим вишедеценијског црногорског диктатора Мила Ђукановића зажмурио не на једно, него на оба ока, у потпуности занемарујући сопствене мере и препоруке донете у контексту епидемије коронавируса, пише Глас јавности.
Тако се, на снимцима објављеним између осталог и на Радио-телевизији Црне Горе (РТЦГ), могу видети густо збијене групе људи са црногорским заставама и осталом пратећом симболиком како на трговима, раскрсницама и саобраћајницама црногорских градова прослављају поменуту годишњицу, при чему моментално упада у очи да буквално нико не носи заштитну маску и не поштује прописану физичку дистанцу.
Такође, снимљене су и бројне колоне возила окићених црногорским заставама, из којих се помаљају углавном млађи људи, опет без икакве заштитне опреме, како се потпуно неометано крећу улицама црногорских градова. Има ли уопште сврхе постављати питање да ли ће ико од учесника овог новокомпонованог националистичког монтенегринског пира одговарати за непоштовање прописаних мера?
Насупрот томе, пре само десетак дана Ђукановићев режим је применио огољену силу над учесницима литургије и литије у Никшићу, одржане на дан Светог Василија Острошког, када су најпре због наводног непоштовања мера и препорука донетих у склопу епидемије коронавируса (!) ухапшени и као најовејанији криминалци у притвору до самог истека рока од 72 часа држани владика будимљанско-никшићки Јоаникије и још осморица свештеника Српске православне цркве (СПЦ), да би потом полицијске снаге лојалне режиму брутално напале грађане који су захтевали њихово ослобађање, користећи сузавац и шок-бомбе, и повређујући том приликом чак и малолетнике и децу.
Истог дана, широм Црне Горе полицијске снаге су блокирале бројне ауто-литије, чији су учесници желели да пруже подршку ухапшеним великодостојницима СПЦ, да би им након тога били упућени позиви на “информативне разговоре” у вези са наведеним.
Из ових примера се вероватно на најсликовитији начин може видети дволични карактер Ђукановићевог режима и његова визија “равноправности” сопствених грађана различите политичке оријентације. А као дан (или као свијетла мајска зора) је јасно да такав режим, који врши дискриминацију трећине својих грађана само зато што се изјашњавају као Срби, и који покушава да затре СПЦ – установу која у котинуитету ужива највећу подршку и поверење грађана Црне Горе, без обзира да ли се декларишу као Срби или Црногорци – нема никакву перспективу.