Џепарац за издају

Аутор: Весна Веизовић

Уставне промене у Србији, од првог њиховог помињања у јавном простору, брижљиво су надледале међународне организације, најзаслужније за формирање наратива о променама као неопходном услову за напредак Србије ка Европској унији. Представљене као кључне за усклађивање са европским стандардима, реформе су биле подржане и финансиране од стране бројних међународних тела. Непобитна чињеница да страни фактор има запажену улогу у формирању унутрашње, али и спољне политике у Србији захтева прецизирање. Наиме, утицај се спроводи управо кроз цивилни сектор, односно кроз невладине организације и уз помоћ њихових агената на терену.

(БЕЗ)УСЛОВНА ПОДРШКА

Међународне организације као што су Европска комисија, ОЕБС и различите фондације обезбедиле су значајна средства за израду и промоцију уставних промена што је омогућило ангажовање стручњака, спровођење истраживања и организацију јавних кампањи. Међутим, ова подршка није била безусловна. Заузврат, требало је задовољити интересе финансијера који се нису поклапали са интересима српског правосуђа и грађана Србије. Као резултат те незваничне нагодбе стране државе и организације оствариле су значајан утицај на пољу именовања судија и тужилаца, што је у директној супротности са начелом суверенитета Србије.

У првом чланку писаном на ову тему, помињали смо судију Врховног суда Драгану Бољевић која је годинама примала значајна финансијска средства од западних амбасада, али и бројних фондова који нису скривали несимпатије према српском народу. Само у оквиру Друштва судија Србије, где је судија Бољевић годинама обављала функцију председника, финансиран је и штампан нацрт на основу којег су извршене уставне промене. Али ништа мање у лобистичким активностима нису заостајали ни НВО Удружење тужилаца Србије, чији дугогодишњи председник је уједно и тужилац Горан Илић, један од чланова радне групе за измену устава.

КАПЕТАН ПРВЕ КЛАСЕ ЗАПАДНОГ ЕСТАБЛИШМЕНТА

„Капетан прве класе“, сениор или један од оних који су од самог почетка регрутовани од стране западног естаблишмента у своје редове, тужилац Горан Илић постао је познат по својој улози у правосудним процесима након петооктобарских промена 2000. године. Као заменик јавног тужиоца био је задужен за писање оптужница против појединаца из бившег режима који су, упркос одсуству стварних доказа о корупцији, били мета нове власти. Његова улога била је да „ископа“ било какав доказ који би могао оправдати кривично гоњење, често без стварне основе, што је резултирало дуготрајним и мучним судским поступцима за оптужене.

Пример такве злоупотребе правосуђа је случај Слободана Шаренца, генералног директора државне компаније Инекс Интерекспорт Београд. Шаренац је био оптужен без икаквих валидних доказа и провео је 15 година на суду пре него што је 2015. године ослобођен свих оптужби. Апелациони суд је потврдио ову ослобађајућу пресуду, али је држава морала да плати огромне трошкове поступка адвокатима. Овај случај није изолован. Илић је био укључен у бројне друге скандалозне процесе где су оптужбе за злоупотребу службеног положаја и корупцију биле засноване на политичким мотивима. Примери укључују и случајеве попут оптужнице против високих функционера за наводну злоупотребу јавних фондова и корупцију, где су многе од тих оптужница касније одбачене због недостатка доказа или сукоба са стварним правним стандардима.

ДУГ СТАЖ НА СЛАМАЊУ КАРИЈЕРА

Политички притисак је играо значајну улогу у раду тужилаца. Како је Илић сам изјавио, често су тужиоци били приморани да подижу оптужнице изложени притиску политичара, што је стварало јавну перцепцију о корупцији у правосуђу. У многим случајевима, медији су служили као средство за преношење политичких порука, вршећи додатни притисак на судије и тужиоце.

Упркос свим овим изазовима и поразима, који би сваког другог, будући ибез резултата, коштали функције, Илић не само да је наставио да гради каријеру у правосуђу већ је временом и напредовао. Питање није без основа – да ли је он заправо губитник или је, напротив, свој посао обављао и више него добро, испуњавајући на тај начин интересе оних који су га и поставили на ту функцију и поверили му те задатке?

Пракса показује, а у немалом броју за такво стање заслуге припадају Горану Илићу, у којој мери политички притисци могу угрозити правосудни процес и уништити животе и каријере појединаца. Илић је то радио дуже од 15 година.

СЛУЧАЈНО ПРИСУТАН?

Поред тога што је у својој пракси постао познат као особа за покретање јалових оптужница којима су се политичким опонентима уништавали живот и каријера, Горан Илић је почео да се појављује и као актер у скандалима, додуше споредни и уочљив само пажљивим читаоцима. Колико би скандала још медији забележили да није уживао толику заштиту, није нам познато, али да му везе са мафијом нису стране показује и прослава на којој је био у друштву наркодилера из Новог Пазара. Илић је у истом Већу као и Дукић, међутим за разлику од Станислава Дукића, који је након овог скандала захваљујући медијима над којима је имао контролу управо Горан Илић, гурнут у први план и након свега пуштен низ воду, Илић је остао заштићен као случајна споредна личност.

Дукић је раније био познат по контроверзним поступцима и наводним везама са криминалцима, укључујући и откривање детаља из истраге у вези са мафијашким обрачунима, што је довело до ослобађајућих пресуда за осумњичене. То је било довољно да се са осталих актера ове афере скине одговорност и да се од једног човека направи жртвено јагње.

Горан Илић, као заменик председника Државног већа тужилаца, био је блиски сарадник и пријатељ Станислава Дукића. Његова улога у овим скандалима и блиски односи са другим високопозиционираним тужиоцима, као што су Видаковић и Кулезић, илуструју како се утицај и моћ користе за одржавање и јачање личних и политичких интереса на штету правде, али и како се граде одређени системи унутар већ постојећег система – наравно све зарад њихове личне користи и користи оних чије интересе заступају. По дефиницији ови интереси никако нису одговарали интересима обичних грађана Србије.

ПРЕПОЗНАЈЕТЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ?

What certainly strengthened the position of this prosecutor is the professional NGO, namely the Association of Prosecutors of Serbia, where Goran Ilić is the founder and long-time, currently honorary president. Within the organization of this association, which led the lobbying for constitutional changes, there is a large number of prosecutors from all over Serbia, and the membership is even larger.

Оно што је свакако учврстило позицију овог тужиоца јесте струковна НВО, односно Удружење тужилаца Србије, где је Горан Илић оснивач и дугогодишњи, тренутно почасни председник. У самој организацији овог удружења, које је предњачило у лобирању за уставне промене, налази се велики број тужилаца из целе Србије, а чланство је још бројније. Удружење тужилаца Србије играло је кључну улогу у промоцији уставних промена кроз свој организациони одбор. Ови тужиоци, поред својих професионалних активности, били су веома активни у медијском простору и као чести гости прозападних медија где им је био обезбеђен простор за лобистичке активности, спроводили су медијску пропаганду у корист реформских иницијатива, односно у корист оних по чијем задатку су радили. Према доступним подацима са АПР-а, кроз Удружење тужилаца Србије током прошле године прошло је више од 14 милиона динара, од чега је, како се наводи, око 200 хиљада од чланарина, а остатак од донација, субвенција и слично.

Иако смо контактирали донаторе овог удружења, одговоре нисмо добили ни након седам дана. Савим солидан увид у рад овог струковног удружења нуди списак њихових партнера и донатора чије интересе спроводи ова НВО:

• СДЦ – Швајцарска агенција за развој и сарадњу
• Београдска отворена школа и Краљевина Шведска
• Мисија ОЕБС – Организација за европску безбедност и сарадњу
• Делегација Европске уније у Републици Србији
• ЕИДХР – Европски инструмент за демократију и људска права
• Савет Европе
• Норвешка амбасада и Балкански фонд за демократију
• Амбасада Краљевине Холандије
• УСАИД – Америчка агенција за помоћ и развој
• Фондација Отворено Друштво
• Британска амбасада у Србији
• Канадски пројекат за реформу правосуђа у Србији
• АЦЕИД – Шпанска међународна развојна агенција
• АБА ЦЕЕЛИ/ЕАР – Европска агенција за реконструкцију
• Делегација Европске комисије
• ЦИДА/Генивар Канада – Србија пројекат реформе правосуђа
• Амбасада Републике Немачке
• Амбасада САД-а
• Амбасада Краљевине Шпаније

Летимичан поглед на списак открива да су покровитељи ове НВО исти они који финансирају и Друштво судија Србије и да, без обзира на све чланове закона којима се забрањује ова врста утицаја на особе које обављају јавне функције, било оне тужилачке или судијске, то за њих представља само мртво слово на папиру. Након реформи, када је тужилаштво добило своју независну грану власти, не само да се не поштује закон, нити уважава воља народа, они су ту једино да испуњавају интересе оних који их финансирају.

КУПЉЕНИ НА ДУЖИ РОК

О томе да сли су промене у правосудном систему заиста допринеле његовој ефикасности и независности, како су тврдили заговорници уставних реформи Горан Илић, Драгана Бољевић, Владан Петров, Владислав Ђорђевић и други, или су ослабиле суверенитет правосудног система, а самим тим и државе Србије, своје мишљење за наш портал изнео је универзитетски професор који је својевремено упозоравао на последице ових промена. По његовом мишењу, осим што се тужиоци и судије финансирају кроз своје НВО, након реформи је направљен и директан продор у српско тужилаштво. Такође, додаје да постоји много начина за суптилну куповину утицаја.

„Тужилаштво је нарочито избушено. Републичко тужилаштво, посебно. Пошаљите републичком тужиоцу захтев од јавног значаја, питајте колико има међународних пројеката, који су њихови називи и ко су радници тужилаштва на тим пројектима и све ће вам бити јасно ако добијете информације. Значи у Републичком тужилаштву имате стране тужиоце као што су некада у Генералштабу били страни официри. Страни тужиоци гледају предмете и дају упутства шта да се ради. То је све преко пројеката држава које их шаљу: Енглеска, Холандија, Америка, Немачка. Да ли то финансира САД или норвешка или холандска агенција за међународну помоћ, мање је битно. Суштина је да једном од носилаца власти у Републици Србији, странци издају суптилна наређења шта и како да раде. То су суптилни видови корупције. Они донесу паре у тужилаштво, Републички тужилац одобри пројекат, плаћају их кроз хонораре, а затим запошљавају драге особе на истом пројекту као сараднике. Додељују им масне апанаже. Ти пројекти су дуготрајни и трају по четири-пет година, али тако обезбеђују дуго време да људи буду купљени.“

КАКО ПОСТАТИ ЗАВИСНИК?

Наш саговорник истиче да је корупција толико напредовала да је готово немогуће дефинисати је као такву, будући да се на обукама и пројектима тужиоци и судије до те мере индоктринирају да они те суптилне методе утицаја не виде као кршење, већ као спровођење закона.

„Они их индоктринирају за мале паре. Верници се праве за мале паре, не за велике. За велике паре, праве се независни људи, људи који имају став. А са малим парама се прави издајник. Знате где треба тражити корупцију? Како ради наркодилер? Прва доза дроге је џабе, и друга и трећа, а онда када се ви навучете, онда су све скупље. И на крају ви плаћате, уместо да он плаћа вама што се разбољевате и пропадате. Е тако је и ово, они нашим судијама дају мале паре како би их направили наркоманима. Када им дају мале паре на безначајне пројекте, онда се они стално враћају по нове и тако их временом праве зависницима.“

ЋЕРКА НА ПРОЈЕКТУ, ОТАЦ НА ЧЕЛУ СУДА

О кршењу Члана 149. Устава Србије, где стоји да је судијска функција стална и да судија не сме обављати другу јавну или професионалну функцију, нити професионалну делатност, што додатно подржава принцип независности, наш саговорник каже да је то мртво слово на папиру, посебно ако се имају у виду све те манипулативне технике и рупе у закону преко којих се плаћа тај суптилни утицај.

„То није друга функција, то је хонорар, јел?! Он је добио хонорар, апанажу на неком пројекту. Не дају они њима месечно паре, нити они отварају рачун да се тај утицај види. Понављам, механизми утицаја су суптилни а не отворени и огољени. Они, примера ради, неком судији, тужиоцу сугеришу: Твој син или ћерка, идеални су за овај пројекат, немој то да пропустиш. То су рафинирани системи притиска где они њима децу стављају на пројекат. Бившем председнику Врховног суда ћерка је била на пројекту, није био он. Превише је он паметан да би узео паре након чега би ми могли да га сменимо, да кажемо да је корумпиран, јер било који недостојан утицај на слободу одлучивања судије чини га недостојним. Не узимају они паре директно. Корумпирају децу, љубавнице, швалерке… али најчешће преко деце, људи су врло слаби на децу.“

КАТАЛОГ ЗА ЗАПАДНЕ НАЛОГОДАВЦЕ

Ипак, удружења попут УТС-а, која су у служби западног сектора, такође извлаче новац, често и на неке баналне ситнице које представљају као пројекте, попут израде графикона. Но, осим разних публикација које су све до једне у служби индоктринације људи из струке, како би што лакше прешли границу, односно променили однос према држави, народу и ономе коме заиста служе, ова удружења служе и као својеврстан каталог за западне налогодавце одакле бирају нове сараднике, а касније и раднике.

СРПСКЕ ЛАУРЕ

Једна од посебних вештина радника у правосуђу које су поједини стекли на обукама, а други, пак, за њих показали природан таленат- јесте и медијска манипулација. Као и сви агенти страних интереса, они нису препуштени сами себи; око њих и за њих је припремљен читав један парадржавни апарат кога сачињавају медији, али и остале НВО, политичке странке и често бројне изманипулисане присталице.

Колико дубоко сеже страни утицај, видели смо пре две године када су две тужитељке из Удружења тужилаца Србије, Бојана Савовић и Јасмина Пауновић, премештене на друга радна места. Недавно се испоставило да је то било оправдано, јер након њиховог премештаја, у случају малверзација у ЕПС-у, откривена штета мерила се са много већом цифром него што је био случај када су оне водиле и планирале да закључе случај.

Након премештаја, дигао се читав прозападни апарат и у правосуђу и кроз медије, затим цео НВО и политички сектор који се финансира кроз исте центре моћи као и Удружење тужилаца Србије. Организовани су протести, а у јавности формирана слика о две „поштене“ тужитељке склоњене како би главни јавни тужилац Ненад Стефановић случај сакрио у фиоку и осумњичене ослободио кривице. За мање од два дана, тужитељке су постале хероине нације, прозване „Лаурама“ по угледу на Лауру Ковеши, румунску тужитељку која је заиста била пример хероине у борби против корупције.

У ЗАГРЉАЈУ ХИЛА

Кампања је осмишљена на начин да данима држи пажњу јавности. На ту тему су организоване трибине, а напади на главног јавног тужиоца нису престајали. Притисак је мало попустио оног тренутка када се у медијима појавила фотографија на којој две лажне Лауре позирају у загрљају са америчким амбасадором који им је упутио подршку, баш као што је то недавно урадио у случају Динка Грухоњића.

Овај пример агресивне кампање у којој су ангажована сва средства прозападног апарата је само показатељ шта се дешава када се дирне агент од утицаја. Поменуте тужитељке у својој каријери истакле су се бројним скандалима и кршењем етичких и правних кодекса. У скромним биографијама стоји неколико дисциплинских поступака, не само због понашања и претњи својим колегама које нису уживале подршку тако «моћних» ментора, већ и због корупције. Најзад, треба додати и њихово отворено бављење политиком кроз недавно основано удружење ПроГлас, које је такође производ истих спонзора који су финансирали њихове обуке и струковна удружења чији су чланови. Сценариста ове епизоде у српском тужилаштву којој се не назире крај и у којој број самоназваних „Лаура“ само расте- управо је Горан Илић.