Није случајно што је руски председник Владимир Путин одуговлачио са признањем победе Џоа Бајдена над Доналдом Трампом. Бајден је током кампање више пута изразио презир према ономе што је сматрао Трамповим покоравањем Кремљу и изјавио да ће водити оштрију политику. Његов први телефонски разговор са Путином, међутим, сугерише да ће бити успешнији у односима са Русијом од његовог претходника. Заправо Бајденов приступ Русији ће вероватно имати више нијанси него што је наговештавала његова реторика из кампање.
Неће бити ни први ни последњи председник који ће то учинити. Једном кад се нађу на положају, кандидати имају тенденцију да се преобразе, следећи умеренији курс према америчким противницима од оног који су заговарали на предизборним митинзима. Ричард М. Никсон, који је, између осталог, педесетих година прошлог века прозивао државног секретара Дина Ачесона због његовог „кукавичког постављања према комунистима“, следио је политику детанта са Кином и Русијом. Роналд Реган, који је осуђивао Никсона и Кисинџера због онога што је сматрао политиком попуштања који би довела до америчке предаје у Хладном рату, развио је добар однос са Михаилом Горбачовим. Данас је очиледно да се и Бајден налази пред искушењем да побољша односе са Русијом.
Непосредни повод за Бајденов телефонски позив било је приближавање рока за истек Новог СТАРТ споразума. Путинов портпарол Дмитриј Песков већ је наговестио да Кремљ жели да постигне договор са Бајденом који ће довести до петогодишњег продужења споразума. Бајден је током кампање јасно истакао да ће настојати да обустави нову трка у нуклеарном наоружању између Москве и Вашингтона, што је традиционални елемент демократске спољнополитичке платформе.
У понедељак је Бајден то објаснио: „Сматрам да обојица можемо деловати у обостраном властитом интересу наших земаља, кроз нови СТАРТ споразум, и да јасно ставимо до знања Русији да смо веома забринути због њеног понашања, било да је у питању Наваљни, било да се ради о (хаковању америчке дигиталне компаније) Солар виндс или извештајима о новчаним наградама за главе Американаца у Авганистану“.
Али споразум о контроли наоружања могао би бити први корак ка односу који је – иако далеко од пријатељског – мање леден од оног који је постојао за време Трамповог председниковања. Упркос покушајима да на личном нивоу изгради пријатељски однос са Путином, Трамп је био онемогућен да побољша односе са Москвом, било у економској или у политичкој сфери. Будући да је тек спорадично придавао пажњу спољној политици, Трамп није успео да постигне модус вивенди са Русијом, на пример по питању Украјине. Уместо тога он је послао оружје у ратом разорену земљу након што је председник Барак Обама одбио то да учини, и појачао санкције против Русије.
Уколико Бајден жели да буде реформски председник и на домаћем и на међународном плану, он ће искористити прилику да отопи тренутно ледени однос са Москвом. Неће бити изненађујуће ако се буде заложио са самит са Путином ове године у Европи. Добре стране су јасне. Суочавање са Русијом омогућило би му да се усредсреди на такмичење са Кином, ублажи претњу НАТО-у и дође до стварног решења за Украјину. У сваком случају, тешко да је Бајден, који код куће има тежак задатак да оживи посрнулу економију, вољан да се сада уплиће у нову спољнополитичку кризу са Русијом.
Један телефонски позив тешко да ће бити довољан за релаксирање односа између двеју сила које су заглављене у сукобу. Бајден није подлегао притиску током позива, потврђујући своју „чврсту подршку украјинском суверенитету“, постављајући питање хапшења Алексеја Наваљног и осуђујући хакерски напад на Солар виндс и последично на америчке државне агенције. Можда ће доћи до закључка да је неопходна радикалнија промена.
За сада је Бајден с правом одбио да позове на „ресетовање“ односа. Уместо да изговара пароле о оживљавању веза између Русије и Америке, паметније би било да тежи постепеним променама. За разлику од Трампа, који је од почетка спутаван сумњама у тајну природу његових веза са Русијом, Бајден има доста маневарског простора. Требало би да га искористи.
