Када је поштена, пре свега староновосадска и аутентично варошка породица Брковић покушала да направи залихе брашна, уља и дизела – настао је проблем.
Све певушећи стихове Ђорђа Балашевића, олд скул варошанка, бака Брковић ухватила се за главу: “Па где су залихе марака што Туђман ономад даде Јеврему ?”.
Дилеме су убрзо решене – у активистичком заносу са идеалистичким мотивима, место Ђолета певушећи Бајино “Говорио мени тата, мани се сине апарата, пратила ме није срећа, уместо мање увек већа”, Брајан је дедину заоставштину оставио на коцки!
Како наш очевидац тврди, тврдокорни активиста је из казина изашао у раним јутарњим часовима, а од “Данке Дојчланд” фонда остало је само за основне потребе – бурек, јогурт и две димне бомбе.
Донације уља, брашна и дизела породици првог новосадског револуционара и “Зенги југенду” биће организоване ових дана.
nsuzivo.rs