Пише: Игор Дамјановић
Послије погрешних процјена на старту, да ће народ на истоку Украјине руску војску дочекати „са цвијећем“ и робовању апсурдној формулацији „специјална војна операција“, руско војно командовање дебело је заказало и са процјеном потребних ресурса да би се одржала контрола над освојеним територијама у Харковској области, на стратешки важном троуглу Балаклеја – Изјум – Купајнск.
Видео погледајте ОВДЕ
У украјинској офанзиви на територију Харковске области коју контролише руска армија, којој је претходила неуспјешна, могуће и фингирана, офанзива на Херсон, украјинска војска је за само 3 дана успјела да заузме град Балаклеју (25.000 становника), западну обалу Купјанска (25.000 становника) у којој се налази градска скупштина, док по информацијама које у моменту док пишем овај текст стижу да терена у току је и евакуција војске и цивила из Изјума (50.000 становника). Купјанск је заузет на самом почетку рата, а његов градоначелник Генадиј Мацегора одмах је прихватио сарадњу са руском војском. Кијевски режим прогласио га је за издајника и у априлу у Ивано-Франковској области ухапсио његову ћерку, која је тамо годинама живјела и радила. Изјум је под контролу руске армије стављен крајем марта мјесеца након одлуке руске врховне команде да напусти оклину Кијева, Чернигов и Суми.
Јучерашње колоне оклопне технике и војинка, који су пребацивани хеликоптерима Ми-26 из удаљених градова Русије, показало се као касно и недовољно. Украјинска офанзива у Харковској области одликовала се упадима мањих и брзих мобилних група у позадину, које је пратила беспрекорна координација са артиљеријом. Поред фактора изненађења, на овај начин руској војсци је прилично ограничена могућност подршке авијације. Ваздушни простор Украјине Руси контролишу практично од самог почетка рата. Након снажног удара украјинске армије на град Красни Лиман (20.000 становника), заузет у јуну мјесецу, који се налази у ДНР, близу границе са Харковском области, руске снаге у Изјуму суочиле су се са реалном опасности од окружења. Према информацијама са терена, војска и цивили трениутно се не повлаче само из Изјума, већ и из Красног Лимана.
Да ли ће неспорни украјински успјеси код Изјума, Балаклеје, Купјанска и Красног Лимана представљати прекретницу у рату показаће наредни дани. Нема сумње да ће поред територијалног напретка овај брзи успјех украјинске армије позитивно утицати на морал њихове армије и становништва. Послије заустављања офанзиве у више праваца, потпапања крстарице Москва, украјинска армија показала је и да има потенцијал да заузима и градове које је изгубила на почетку рата. Међутим, тактика коју је приликом удара примијенила украјинска армија по много чему подсјећа на њихову офанзиву на Доњецк, љето 2014, када су успјели да продру у град и на полицијској станици истакну државну заставу. Неколико дана касније не само да су били одбачени из града, већ и опкољени и уништени у оближњем мјесту Иловајск. Тамо је по подацима Врховне раде Украјине страдало преко 1000 њихових војника. Такође и Хитлерова офанзива на Ардене, децембар 1944, која такође по много чему подсјећа на напредовање украјинске армије у Харковском правцу, послије почетних територијалних успјеха, завршила се катастрофом. Разлика са 1944. је што су нацисти у односу на савезнике били инфериорни и у техници и људству, док украјинска армија има вишак људства, а руска је супериорна у техници и контроли ваздушног простора.
Дакле, наступа преломни моменат рата. Дефицит у људству могуће је лакше превазићи од техничке инфериорности. Под условом да руско војно и политичко руководство из последњих пораза извуче поуку и 4 до 5 пута повећа бројно стање регуларне војске и других формација у ангажованих у рату против Украјине.