У моментима док се пажња јавности задржава на уличним протестима, у сенци свега се одвија стратешки процес усмерен на преузимање утицаја над једном од кључних медијских институција у земљи – Саветом РЕМ-а. Унутрашњи документи и записници са два састанка између представника организације ЦРТА, других невладиних организација и студената, откривају дубоко испланирану сарадњу и низ утврђених потеза којима се тежи обезбеђивању позиција у овом телу за људе „од поверења“.
Документ, до ког је дошла редакција Васељенске, показује да је сарадња између студената и НВО веома усклађена и да је постигнут договор о подели улога. Представници ЦРТА отворено поручују: „ми имамо људе од поверења“, док студенти исказују спремност да препусте кључне кадровске одлуке партнерима из цивилног сектора. „Желимо да вама помогнемо да их ви изаберете“, стоји у једној од забележених изјава.
Посебно је назначена свест о потреби унутрашње дисциплине и контроле комуникације, па тако представник цивилног сектора каже:
„Када НВО дигне црвену заставицу, студенти морају реаговати“.
Такав став јасно указује да се очекује централна линија понашања, а не демократски плурализам у оквиру покрета. Више пута се наглашава да „нема простора за поделу“ и да треба спречити разилажења између студената и НВО који „деле исте вредности“.
Детаљи о припремљености НВО сектора и да је очигледно да координишу читавим протестним покретом, додатно потврђују да је велики део процеса већ унапред дефинисан. „Ми смо се консолидовали, знамо кога бисмо предложили“, наводи један од учесника. Иако се формално заговара транспарентност, у пракси се кандидати бирају у уском кругу, док се студентима делегира улога јавне подршке и притиска.
Поред тога, значајан део разговора односи се на позиције националних мањина и начин на који се њихово учешће у процесу бирања кандидата за РЕМ већ унапред каналише. У разговору са представником АНЕМ-а износи се да су представници неких мањина, попут Мађара и Хрвата, већ координисани са представницима власти. Наводи се, на пример, да су Мађари „били у договорима са Бранбићком“, а за Хрвате се истиче да „нису спремни да делују ван координаторских аспеката“.
С тим у вези, предлаже се и алтернативна стратегија, односно да се уместо страначки повезаних мањинских кандидата предложе „угледни појединци“ из тих заједница, који би суштински подржавали исте циљеве као и цивилни сектор. Стратешки се рачуна и на поверење верских заједница, а помињу се конкретна имена која се могу кандидовати на основу личне блискости или ранијих сарадњи.
Кроз оба састанка провејава уверење да се формални процес избора може институционално искористити како би се на позиције поставили људи који ће се супротставити режимским медијима, укључујући Информер, Хепи и Пинк. Истовремено, присутан је и искрен осећај да се без учешћа у том процесу ништа неће променити, али да ће за суштински утицај бити потребна политичка снага коју студенти у овом тренутку имају више од НВО.
Упркос појединим напетостима, документи откривају континуирану сарадњу између НВО и студената. Идеја није да једни воде, а други следе, већ да се улоге расподеле према могућностима, институционална инфраструктура код НВО, а кредибилитет и енергија код студената. Кључна разлика у односу на претходне циклусе активизма јесте то што постоји план, мапа пута и унапред постављена кадровска решења.
ЦЕО ЗАПИСНИК ПРОЧИТАЈТЕ НА ЛИНКУ
Милутин Недељковић / Васељенска