Председник Српске Деснице Миша Вацић дао интервју за медиј највећег десничара међу руским олигарсима Константина Малофејева!

Председник Српске Деснице, Миша Вацић, дао је интервју за ‘Цариград ТВ’, медиј једног од највећих руских олигарха Константина Малофејева, човека који је финансирао долазак светог Огња из Јерусалима у Београд.

Малофејев важи за великог патриоту и присталицу председника Русије Владимира Путина и његове политике.

Његов Фонд Светог Василија Великог финансирао је авион којим је за Ускрс из Јерусалима пренет благодатни Огањ. Два висока функционера Фонда ишла су са српским Одбором за пренос благодатног Огња у Јерусалим и допратили до Храма Светог Саве у Београд.

Интервју преносимо у целости: 

1. Знам да је твој покрет, да си ти лично био иницијатор ових мурала на зидовима по Београду, Новом Саду, Мотороле у Београду, Путина и тако даље. Зашто си баш почео да се бавиш том Донбаском темом, зашто си посветио мурале тим Донбаским јунацима?

Мени је то природно. Ја сам неко ко од када зна за себе волим Србију и српски народ, а исто тако и Русију и руски народ. Мислим да смо у некој далекој прошлости били један народ и да смо данас два најсроднија народа. Проблематика која се догађала у Украјни још пре Мајдана и са почетком Мајдана је мене од самог тог почетка сврставала на страну против Запада за Русију, јер и у Србији се ја борим против неолибералног концепта Европске уније и НАТО пакта, а за духовни и народни концепт суверене демократије који је у Русији. Значи ми смо и словенска душа, једна православна вера, сличан језик. Болело ме је што народ који ја сматрам фактички Руским, Украјинци, жели да се окрене против своје матице, јер добро знам историју да је Русија и настала у Кијеву – Кијев је мајка свих руских градова. Ми Срби смо то доживели стварајући од нас вештачке нације Бошњаке такозване или Македонце или Црногорце или Хрвате, где су управо Хрвати и Црногорци настали на негацији српства, Србина. Они немају свој индентитет већ мржњу према Србима. Тако укрофашисти, нацисти, бандеровци, они немају ништа своје осим мржње. Њихов градивни елемент је мржња према самом себи, према Русији, због клањања Западу. Тако да за мене је то било један – један, пресликана ситуација усташе у Хрватској и бандеровци у Украјини, и мој здрав разум, солидарност и сва осећања слободољубива и правдољубива и истинољубива и човековољубива су налагала да подржим вашу борбу. Ја сам човек који је први у Србији промовисао заставу Доњецке народне републике и Новорусије. Тако што сам је први од свих људи у Србији направио велику и пошто имам пуно пријатеља међу Делијама, Гробарима, Радовцима ја сам ту једну велику заставу дао пријатељима Делијама, па кад игра Партизан дам пријатељима Гробарима. Сада мислим јако брзо након тога годину дана свако је имао своју заставу, али прва је настала од мене. Такође прве мајице које су настале у Србији са мотивима заставе Доњецке републике и Новорусије сам ја направио и продавао по истој цени као што ме је коштала и израда. Лично да нисам имао обавезе, јер сам се бавио политиком 2014. када је код вас почео грађански рат, ја сам излазио са својим покретом 1389 на локалне изборе и нисам могао да дођем да будем добровољац, иначе бих дошао и подржавам све Србе који су били добровољци. Захвалан сам Русима који су били добровољци у Босни и Републици Српској и на Косову. Али оно што сам ја могао да урадим то је да промовишем истину о одбрани вашег народа и зато сам пустио у народ јер сам до тад имао развијен концепт патриотских српских мајци и неке своје брендове иза којих сам стајо ја. Онда сам само то све пресвукао у лик Новорусије и Доњецке народне републике без жеље за материјалном користи, већ само са намером да нервирам Западне шпијуне овде и послушнике, да буквално обучем српску омладину у те мајице и мислим да ми је успело јер сам их произвео више хиљада, сигурно и десет хиљада. Кажем по набавној цени продавајући. Е сада да кажем та моја маркетиншка  битка за истину о борби руског народа на југоистоку Украјине, не само на југоистоку Украјне него уопште од Одесе, Харкова, свуда, Крима, је нешто што сам на свим нивоима пратио и преко портала који су ми блиски сам увек давао дирекцију да се држи, велича руска страна и да се брани руска позиција и самим тим кроз микс свега тога пошто је данас врло популарна та стрит арт улична уметност са муралима, то је култура која постоји у нашем народу када погине неки навијач или неки знаменит човек, слично имају и Ирци у северној Ирској, у крајевима где су се водили грађански ратови и борбе, ми услед неимања нашег сада неког рата где се боримо, ми имамо замрзнут конфликт на Косову и у Босни али нема борбе. Ми смо имали сто посто солидарност са вама и онда је био најприродније да те ваше јунаке, који су и наши јунаци јер се боре за исту ствар и ми смо пратили њихову борбу ињихов пут и знамо све о њиховим животима, о њиховим јединицама Сомали и Спарта и уопште и о другим јунацима да их величамо јер ми сматрамо да смо у истом рату за одбрану добра, истине и правде, значи ми Срби, Руси, Словени уопште и против неолибералног концепта који убија човека, капитализам, фашизам, нацизам, све те пошасти модерног западног елемента који је материјализам, индивидуализам да отуђује људе једне од других. Док ми имамо коцепт заједнице, ми Словени, и онда наша заједница српска повезана са заједницом руског мира, како ви кажете руски свет у пробуђеној руској весни, руском пролећу је био најприроднији, као што знам да Руси воле наше генерале, ми волимо ваше јунаке и зато сам их осликао. Људи који живе око тих мурала су поносни. Дакле и у Новом Саду и у Београду, ја знам од комшилука да су поносни што се на том зиду налазе ти мурали. Иначе крај у Новом Саду где сам ја организовао, платио да се нацрта Михаил Толстих – Киви, поред се налази и мурал руског пилота који је оборен у Сирији, мурал руског цара Николаја. Тако да овде где је Арсен Павлов –  Моторола, 100м поред је Путин, тако да фактички су груписани. То су та насеља упитању је Детелинара и Фонтана, насеља која су онако мало бунтовнија са јачим националним упориштем у народу и израженом русофилском свешћу. Ту ћеш видети да сви људи на колима имају Георгијанске ленте, да носе мајице са руским мотивима и просто то је наша борба, није само ваша.

2. Споменуо си Косово, значи ти си био дуже време саветник министра за Косово и Метохију. Која је сад твоја процена, шта би сад ти саветовао можда за председника или како би ти проценио као стручњак за ту тему, ти си био доле више пута, о садашњој ситуацији како би проценио и шта да се ради?

Па треба да се настави са помоћи и да се та помоћ увећа коју држава пружа доле српском народу. Мислим да се у задњих пар година урадило доста доброг али више није довољно. Ја као неко ко је био ту и видео са којим се средствима располаже уверен сам да би број Срба на Косову и Метохији могао јако лако да се увећа, ја имам конкретно неке пројекте али проблем је Европа која нам брани. Она за повратак Срба који су прогнани, интерно расељених лица, одмах говоре да ми желимо да вршимо колонизацију Косова. А са друге стране целу Европу насељавају мигрантима и говоре да је пресељавање уопште кретање народа људско право. Па имају онда и Срби по том основу људско право да могу да се населе на своја огњишта са којих су протерани терором и злочинима и не само прогнани Срби којих је око 250.000 у централном делу Србије, ван Косова и Метохије, пошто је Косово Србија, него и други Срби који немају алтернативу за даљу будућност, јер живе код родитеља, немају посао, јер не привређују него иду у кладионице, дангубе у животу, блеје, не раде ништа. Они сви могу да се населе на Косово и Метохију да би им држава пружила субвенције и помоћ и подстицај за пољопривреду, јер странка чији сам сад председник се иначе и највише залаже за помоћ пољопривредницима, привредницима и малим и средњим предузетницима, пошто мислимо да је будућност опстанка у производњи. Косово треба да буде најјачи пример показивања како Србин може да зарађује велике паре од пољопривреде. Држава да му гарантује онда откуп и да се станови који се праве, повратничка насеља, што ради држава, али кажем може много више и треба, када се ми будемо питали биће много више. Да се даје субвенција одређена младим брачним паровима на бесплатно коришћење, па ако добију децу у одређеном периоду, потпише се уговор да онда могу и да откупе то. Фактички ти држава да семе, са којим производиш пољопривредно добро које продајеш добијаш велике паре, заузврат добијаш стан. Само популацијоном политиком можемо одбранити Косово и Метохију. Наравно, битна је и дипломатија, битна је и безбедност Србије да се јачају оружане снаге и зато је добро што Република Србија сарађује са Руском федерацијом по питању модернизације наоружања и тенкова и мигова и војних вежби и свега, али то мора много више. Зато се Српска десница залаже за обавезно враћање војне обуке и ако је сад стигло десет транспортера, двадесет тенкова ми бисмо да буде педесет, сто. Ако је стигло четири мига или дванаест мигова, ми бисмо да их буде дупло више. Значи подржавамо актуелног председника у овоме што за сад ради, за разлику од другог дела опозиције који га осуђује због милитаризације земље, али бисмо ми то радили, спроводили још више и мислимо да је добро, а да уласком Српске деснице у институције ће се унапредити још више сама веза између Србије и Русије.

3. Споменуо си Косово и Србе који су тамо, али постоји и регија која се назива Прешевска долина. И за ту Прешевску долину ако је неко чуо у Русији за Медвеђу чуо је због те долине. То називају и источно Косово. А сад твоја странка први пут иде тамо на локалне изборе. Реци ми каква је сад ситуација у Медвеђи, углавном то се само спомиње у Руским медијима само у том контексту, значи шта, како, колико живи Срба тамо, како стоје ствари са бирачким списком.

Такозвана Прешевска долина као географски појам не постоји, јер није реч ни о каквој долини. Били сте доле заједно са мном и видели сте да је реч о брдско планинском пределу и ту су Срби апсолутна већина у Медвеђи, у Бујановцу су Срби 50%-55%, Шиптари око 40% и има око 5% Циганске мањине која је наклоњена Србима. Значи тих 55% Срба и 5% Цигана то је неких 60% наспрам 40% Шиптара. У Медвеђи је њих 5%, а нас 95%. проблем је Прешево, где у Прешеву има њих 95%, а нас 5%. Али Прешево је место са врло малим бројем становника, које се само фактички налази у месту Прешево и само пар села околних. Ту је проблем што међународни део ауто-пута иде кроз ту територију, ако би и дошло до било какве размене територије, за шта ми нисмо. Ми смо за очување целовитости и недељивости територије Републике Србије. Битно је да им се не да тај део где је ауто-пут, значи то је ствар око које нема компромиса. А сад нека размена на територији становништва са стварима на Косову и Метохији они немају шта да добију у Медвеђи јер смо ми већина, немају шта да добију ни у Бујановцу јер смо ми већина, негде где су они готово 95% је једино Прешево али опет не можемо да мењамо наше за наше, цело Косово и Метохија је наше. Ми смо пре 100 година имали готово период од годину и по дана наше српске управе у Скадру, у Драчу, као што је Русија излазила пре 100 година на једне друге границе када је и Финска била део Руске империје. Исто тако је Краљевина Србија избијала и на море и држала градове који су историјски наши престолни градови. Наш цар Душан Силни је рођен у Скадру, а данас је Скадар део Албаније тако да ми можемо размену теритирија фактички да радимо са Албанијом, не можемо сами са собом, то није природно. А и даље постоји око 100.000 Срба који су ту у Албанији који живе под дискриминацијом, терором, не даје им се и оспорава им се њихово Српско право. Тако да Медвеђа је позитиван пример где народ изразито позитивно реагује. Наша кампања се зове “За домаћинску Медвеђу“ и то је оно што ми јесмо. Традиционалисти, патриоте, домаћини, русофили, православци и мислим да у тој руралној и рустичној средини ван центра Београда ће Српска десница бити највеће изненађење. Јер сам центар Београда је анти-српски, анти-руски, анти-цивилизацијски, ту су неки чудни људи и ту су те лажне елите са Твитера, о њима не бих трошио много речи али она права Србија која је свуда другде, она препознаје Српску десницу и стаје уз нас и нама одбори ничу из недеље у недељу. Ми постојимо непуних годину и по дана, чини нас 24 организације, имамо 23 одбора. До краја октобра наша прогноза је да ћемо имати преко 55 одбора. Што је најјаснији показатељ да смо права народна снага.

4. Споменуо си да су Албанци у Медвеђи у апсолутној мањини, значи али раније су они говорили да они имају више од тих 5%, да имају око 30%. Како се дошло до промене у том бирачком списку?

Тако је. Они су били 30% зато што су то фиктивни становници који су били уписани на старом попису. У међувремену тих 30% је, од када је извршена анкета од стране Републике Србије ко живи стварно ту 6 месеци, а ко не живи обрисан је. Јер велики број њих је отишао у иностранство и на Косово и Метохију и не живе у Медвеђи. Они ту буквално не живе. Ко није дошао за 6 месеци ни једном он је обрисан. Нема потребе да буде ту, он је фиктивни становник. Значи Срби живе, они не живе. И Срби и Шиптари, свако ко не живи стварно ту је обрисан. И онда смо дошли до тога да је Срба 95%, а њих 5%. јер у супротном они живе у иностранству, а воде се да живе ту. То је ситуација као што је у Сребреници. У Сребреници су 90% Срби, а 10% Муслимани, а пошто су се Муслимани из целог Света пријавили у Сребреници, а не живе ту онда изађе да нас има 50-50. 6000 Муслимана из целог света гласа поштом у Сребреници. То је закон само за њих, а не за Србе. Закон који је Европска Унија донела, пошто је Босна званично протекторат. Она има високог комесара за Босну и Херцеговину који је изнад сваког закона, који је изнад и владе и скупштине и председника и председништва Босне и Херцеговине изнад свега. И шта тај комесар напише то је као колонијални управитељ, као колонијална управа.

5. Што се тиче спољне политике Србија је опкољена земљама Европске Уније, земљама НАТО пакта, да ли је уопште могуће да се води икаква алтернативна политика, а да не будете под санкцијама?

Аустрија је опкољена земљама НАТО, а није у НАТО-у. Швајцерска је окружена земљама НАТО-а и Европске уније па ником ништа. Норвешка није у Европској Унији и ништа јој не фали, а окружена је земљама Европске Уније. Она вазда настоји да се шири науштрб доброг, али то не значи да добро треба да јој се покори. Ми имамо само један проблем у геополитици, немамо излаз на море и будућа српска политика и геополитика мора да се заснива на томе да се изађе на море, да ли у Црној Гори или било где друго, ми морамо да изађемо на море. И кад изађемо на море, онда можемо да се сматрамо сувереном земљом. Сада смо у теорији суверени, а у пракси зависимо од комшилука. Ето и ти Руски мигови су путовали по годину и по дана јер не дају да се прође кроз ваздушни простор околних земаља. Значи, ми лако можемо бити изложени притиску и санкцијама, али зато је добро балансирање, мудра политика, полако радити на себи, развијати економију, дакле мудрост, стрпљење, време и јасан циљ. А Српски циљ мора бити да изађе на море, јер оно што је био спас у Сирији и што је једна прекретница у глобалној политици, то је Руска интервенција коју подржавам максимално. У потпуности сам не у сагласју, него ватрени навијач тога што су се Путин и Башар Ел Асад договорили, али услов тј. могућност да дође до тог договора је било то што Сирија има излаз у територијалне међународне воде. Значи да нема тога Русија не би могла да помогне. Ја сам помно пратио да када је кренула прва траса помоћи бродова, НАТО је ставио ембарго кроз Босфор и Дарданели. Онда сте ви из Сант Петерсбурга и Мурмунска ишли око целе западне Европе, око Француске, Шпаније, кроз Медитеран да би дошли тамо. Или авионима када сте ишли преко ваздушног простора Ирана, Каспијско море да би дошли до Сирије. Јер незгодно је када си окружен земљама које су савезнице Америке или сателити Америке или НАТО-а, као што је Турска, као што су многе земље на Балкану. Ми знамо наш пут. Наш пут је да Србија буде суверена и на том путу ћемо наћи начин да се изборимо уз помоћ пријатеља из остатка слободног света, где на првом месту видимо Руску федерацију, Кину и Индију.

6. Ви сте стари пријатељи, зна се да одавно познајеш Александра Вучића садашњег председника. Сада има доста шпекулација где иде Србија, да ли је он балансира, да ли је сврстава на једну страну. Какву ти имаш процену, перцепцију о свему овоме?

Ја јасно тврдим и то тврдим са врло јасним доказима да Србија у задњих седам година никад није била више окренута Русији. Подигнут је споменик Руском цару, сређени споменици Руским ослободиоцима, враћене улице руским генералима из великог отаџбинског рата, увећан је број војних вежби са Српском и Руском војском, економска сарадња Русије и Србије је подигнута, трговина, робна размена, размена ђака и уметника. По први пут имамо велике пројекте у филмовима. Бесмртни пук, 9. мај се данас већ годинама слави, подржан од стране власти. Сад је постао од ове године и државни празник у Србији. Где је у двадесет градова организована шетња Бесмртни пук и разне церемоније. А раније смо били прогоњени због русофилства за време Демократске странке. Значи постоји са једне стране очигледно проруско, пошто наш народи цела јавност нагиње ка Русији, сада је то и прихваћено од стране институција и ми учествујемо у свему томе већ годинама. Наша делегација полаже венце, учествује у првом реду у маршу, барабар са министрима стоје и функционери Деснице. Тако да то су ствари које су раније биле немогуће за време владавине жутих. О Русији се у медијима говори најлепше, као спасиоцу, заштитнику слободног света. Владимир Путин је дочекан пред 200.000 људи у Београду само да би се поздравио код Храма Светог Саве, значи стварно неке невероватне ствари, тако Срби не би поздравили ни једног другог председника ни једне земље. То су чињенице. Александар Вучић да не жели да се све то деси, то се не би ни десило. А да ли он балансира… Назовите то како желите, ја видим да за разлику од оних који су били слепи послушници Запада, слуге њихове и водили антисрпску политику, да сада ми имамо један здрав резон, где има места и за једно и за друго. Значи да се и Западу који нам је много зла нанео укаже једно дипломатско поштовање, а да се љубав и право пријатељство приказује према оном ко то заслужује, а то је у овом случају Руски народ и Руска држава и њен председник. Српска десница би то још више ојачала, да још тешње будемо повезани са Русијом, руском државом и руским народом, руском црквом, руском душом и руском културом. Много сам видео кроз институције када сам био саветник у Влади, колико је то сад све увећано, а постоји простор и за још више. Тако да нема сумње да ће бити у будућности још тешња сарадња. И сигуран сам да за разлику од свих претходних политичара, Александар Вучић лично гаји велика, позитивна осећања према Русији. Говори добро руски језик, његова деца говоре руски језик, његова цела породица зна руски, зна фантастично руску историју. Питање је колико смо ми раније за време Тадића били просрпски, а камоли проруски. Данас је наш интерес да се прво бавимо Србијом, собом, а кроз бављење самим собом долази да се бавимо и својим пријатељима. Само и ти пријатељи морају да нам помогну. Мислим да руски елемент у Србији не ради апсолутно ништа и да тренутно ми дајемо много више у тој сарадњи, да је једносмерно, Србија даје себе Русији, а да нам Русија не узвраћа у реципроцитетном, што ме врло боли, јер ми у вама видимо лидера слободног света и заштитника малих народа и још смо браћа. Значи морате, ако се Америка и Европска унија толико труди, да кроз своје медије, да кроз своје невладине организације, мрежу, да кроз своје лобисте утичу на политичаре, утичу на креирање свести, а ви овде већ имате да вас сви Срби воле, а имате либерални Спутњик, немате Руску телевизију, немате отворене про руске невладине организације или неку странку иза које би Русија мало јаче стала. У реду је сарадња Јединствена Русија – СНС, али СНС како сте сами рекли да ли балансира, а Српска десница игра отворено про руски и на нивоу локала. Александар Вучић је прерастао СНС, он је сада председник и Социјалиста и ПУПСа и Вулина и разних партија. Значи он је председник десет странака фактички са том својом политиком превазишо је СНС, а Српска десница има јасну про руску политику и мислим да у руској политичкој елити треба да се појави неко. Ето чули смо да су нама јако слични Праведна Русија, да треба да се развија партнерство јер не може да се Руско – Српски однос своди на Јединствену Русију и СНС. Неопходно је да се тешње повезују и други десни елементи који постоје, јер као и што код вас има издајника и код нас има издајника. И они не сумњам да јако добро сарађују са Америчким и Британским амбасадама, зашто онда не би ови који су мало тврђи националисти и патриоте исто сарађивали на обострану корист у борби за исти циљ.

7. Поменуо си Руску неактивност, а у исто време Запад прича како је Русија порасла овде, њен утицај, Руска претња, Руска мека моћ заузврат у Србији. Да ли је Русија нешто заузела?

Ништа Русија није заузела, то што они раде то је параноја, они су до јуче били колонијални управници Србије и по систему огледала, аутопројекције, замишљају сада зато што се Србија мало ослободила Западног утицаја и зато што је Србија мало суверенија, јер не топи тенкове него купује руске тенкове, мигове и враћа се да се извози да се не гасе фабрике. Да се буди национализам, да се обележавају дани као што је 9. мај. Они то доживљавају као Руску окупацију. То није Руска окупација, то је Српско ослобођење. Јер ми ако скидамо Западне окове, нормално је да их мењамо за један Руски штит. Само што смо ми тренутно мало скинули окове, а тај штит још није стигао. Нама је неопходно више улагања Русије и у енергетски сектор Србије, и у медијски сектор Србије и у безбедносни сектор Србије и овом приликом апелујем на Руску политичку елиту да им треба веома мало да би овде добили много. Док Американци са много, овде и даље не добијају ништа.

Оригиналан интервју можете прочитати овде.