Увидевши да су сви њихови напори да организују иоле озбиљнију акцију антипутиновске „опозиције“ у Србији, психички оболели Никитин и венерично оболели Чедомир Стојковић су одлучили да привремено закопају ратне секире и отпочну заједнички бизнис.
Док је Никитину једини мотив зарада, будући да је остао без свих извора прихода, „подморница“ има далеко комплексније и болесније интересе. Суштина је да Никитин намерава да реализује дуго одлагану идеју да се пресели у Холандију, те да у сарадњи са „подморницом“ тамо превлачи потентне сомалијске избеглице из суседне Белгије. Затим би преко већ етаблираних веза у холандским хомосексуалним круговима, те несрећне људе укључио у организовани ланац мушке проституције.
Не треба посебно наглашавати да би му најчешћи гост и муштерија била „подморница“, само да санира последице недавних блиских сусрета са пријатељима из Сомалије.