Балкан је још „буре барута“, морамо да чувамо мир. Русија доследно подржава Србију, никада нећемо признати Косово. Не дамо да Црну Гору на силу увуку у НАТО пакт. За разлику од Запада, ми се не мешамо у изборе у Србији
Cергеј Железњак је заменик секретара генералног савета партије „Јединствена Русија“ и члан комитета руске Думе за међународне односе. Руски и српски медији га представљају као једног од најближих страначких сарадника Владимира Владимировича Путина.
У ексклузивном празничном интервјуу за Информер Железњак говори о руско-српском савезништву, односима у региону, Косову, Републици Српској, Црној Гори, предстојећим председничким изборима…
Господине Железњак, велика већина Срба гледа на Русију као на јединог искреног пријатеља и моћног заштитника. Како оцењујете стратешко партнерство наших земаља?
– Захваљујући пријатељству и ономе што су учинили наши херојски преци, Руска Федерација и Република Србија су земље братских народа, зато је наше стратешко партнерство природно и значајно и за нас, за Балкан и целу Европу. Наше стратешко партнерство је једна од основа формирања велике Европе, безбедне за људе, слободне од блоковског мишљења, Европе која ствара јединствене могућности за развој сарадње.
Једна од централних медијских тема у Србији јесте испорука модернизованих ловаца МИГ-29, које смо добили као поклон од Русије, као и других руских војних средстава. Какве испоруке још можемо да очекујемо у оквиру војнотехничке сарадње?
– Пре свега, очигледна је чињеница да руска војна техника стално потврђује свој високи квалитет и ефикасност примене у току борбених дејстава на уништењу међународних терористичких групација у Сирији. Хтео бих посебно да се осврнем на политички значај процеса развоја и модернизације оружаних снага Србије ради учвршћивања безбедности и стабилности саме земље, као и балканског региона и Европе. Србија је константно на путу политике „заштите војне неутралности“ и јачање њеног војнотехничког потенцијала гарантује безбедност народу Србије и целом српском свету. Јачање српске одбрамбене моћи је важан фактор у успостављању војнополитичког баланса у региону…. Што се тиче конкретних именовања, количине и рокова испоруке авиона-ловаца, тенкова и друге оклопне технике, система ПВО и осталих видова наоружања руске производње, то је питање које је у надлежности одговарајућих професионалних структура. Уверен сам да ће се они успешно изборити са модернизацијом и техничким опремањем Војске Србије.
Како у Русији оцењују процесе који се дешавају на Балкану? Шта мислите о улози Србије?
– Београд је историјски играо важну улогу не само у регионалним него и у европским и светским токовима. Србија је данас показала пример понашања доследне мирољубиве политике у региону, конструктивног приступа у решавању ургентних проблема и уздржаности пред покушајима заоштравања напетости у земљи и иностранству. Такви приступи дају јасне сигнале међународној заједници о нужности прекидања политике менторства према балканским земљама. Долази време у коме потпуно природно можемо да створимо услове да народи региона сами могу да одреде своју будућност на основу својих приоритета. Бројни разговори о могућности распада Босне и Херцеговине, Македоније и сличне теме, везане за прекрајање граница, нису решење за постојеће проблеме и представљају израз уских интереса појединих политичких група. Уз то, Балкану су данас потребна конструктивна решења која имају како унутрашњи тако и спољнополитички консензус. Једно од таквих решења је регионална концепција – план Б4, који све више добија подршку.
Говорите о плану Б4 као формирању савеза војнонеутралних земаља: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније. Да ли је то званична политика Москве и какве су шансе за реализацију те идеје?
– Говорећи о плану Б4, примећујем да је та политичка иницијатива низа српских и црногорских друштвенополитичких снага за веома кратко време добила подршку девет политичких странака у Србији, Црној Гори, БиХ и Македонији. У Русији је она такође добила одобрење на федералном, парламентарном и дипломатском нивоу. Формирање савеза војнонеутралних држава на Балкану омогућиће да се избегне понављање негативних последица историјских грешака које су у вези са експанзијом НАТО. Наглашавам, упркос обећањима Запада о неширењу тог савеза, чланице НАТО постале су практично све земље Источне Европе. Данас се тамо интензивно пребацују стране трупе и концентришу се непосредно поред наших западних граница. Ми то, наравно, шватамо као директну претњу по безбедност Русије и бићемо приморани да узвратимо одговарајућом мером… За балканске земље пут војне неутралности, по мом мишљењу, јесте истовремено историјска шанса да се кроз примирје скине терет међунационалних, међуверских и других противуречности и да се заједно формира нови систем односа који ће обезбедити дугорочан мир, стабилност и економски процват земаља региона, које досад нису без основа звали „буре барута Европе“. То је сложен, али важан пут савладавања несугласица у циљу достизања пре свега унутаррегионалног консензуса.
После победе Доналда Трампа на изборима у САД сви очекују нову епоху односа са Русијом. Како то може да се одрази на балкански проблем?
– Значајан фактор за мир на Балкану јесте политичка подршка кључних земаља које имају општу одговорност за међународну безбедност и стабилност. Зато је сврсишодна позитивна динамика развоја руско-америчких односа и међусобне сарадње са новим председником САД Доналдом Трампом. Ми смо спремни за сарадњу са новом америчком администрацијом на равноправној и узајамно корисној основи. Председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин у годишњем обраћању савезној Скупштини посебно је истакао да је сарадња Русије и САД у решавању регионалних и глобалних проблема у интересу целог света. За успех балканског питања на дневном реду узајамних руско-америчких односа потребан је напоран и упоран рад стручњака, политичара, дипломата са свих страна, али, пре свега, самих представника региона. Тај посао је крајње неопходан. О томе је говорио и Сергеј Викторович Лавров, шеф руске дипломатије, 10. фебруара поводом Дана дипломата. Он је тада рекао: Када заћуте дипломате, почињу да говоре топови.
На Косову и Метохији се практично свакодневно дешавају напади на Србе, а косовски Албанци који имају подршку НАТО оружаним нападима угрожавају север српске покрајине. На који начин се може регулисати та криза?
– Забринути смо што је ситуација на Косову и Метохији на жалост и даље највећи проблем за безбедност не само региона већ и целе Европе. Груписање екстремистичких група и појава Косовских безбедносних снага на северу у местима где живе Срби изазива немир. Све се то дешава упркос Резолуцији УН 1244. Забрињава и повећани број случаја напада косовских Албанаца на српско становништво. Више од 900 таквих инцидената забележили су независни посматрачи у току постконфликтног периода. Косовски Албанци постављају захтеве којима блокирају формирање савеза српских општина, који је предвиђен Бриселским споразумом. Чуди нас пасиван став Европске уније која има улогу посредника између Београда и Приштине и одсуство конкретних резултата овог питања. Притом, Европа има искуство у решавању међунационалних и међуверских криза. На пример, то су Белфастски споразум о политичком решавању конфликта у Северној Ирској… Већина Срба мисли да је Косово српска Голгота и балкански Јерусалим. Зато је неопходна свеобухватна студија са међународним искуством за израду ефикасних механизама заштите живота и безбедности Срба који вековима живе на својој земљи.
У Црној Гори се данас води оштра борба против ступања у НАТО. Како оцењујете шансе Црне Горе да очува војну неутралност?
– Да бих био објективан и непристрасан, наводим резултате недавно објављеног америчког истраживања на Институту „Џорџ Галуп“ међу земљама НАТО, ЕУ, Русије и држава бившег СССР. Амерички подаци из анкете у Црној Гори сведоче о томе да је 29% грађана против НАТО, 21% сматра да би их то заштитило, а 35% њих било је неопредељено. То даје могућност да се изведу најмање три закључка: прво, војна неутралност Црне Горе коју заступају водећи политичари, јавни радници и свештенство је прави пут који хоће већина становништва. Друго, политика насилног гурања Црне Горе у НАТО коју заговара власт руку под руку с неколицином чиновника из америчке администрације бившег председника Барака Обаме довела је до јавне пропасти. Треће, спровођење референдума о чланству Црне Горе у НАТО, који су иницирали лидери Демократског фронта и подржала половина политичких снага земље, јесте цивилизовани демократски излаз из затегнуте политичке кризе и савладавање друштвене кризе у земљи. На основу свега тога, иницијатива Демократског фронта о директним руско-америчким контактима у решавању црногорског и целог балканског питања потпуно је разумна. Макар и из тог разлога да спрече злоупотребе руско-америчких несугласица по разним темама за јачање корупције и криминала.
Извор: Информер