Ми Срби из Црне Горе припадамо великом српском народу који броји 10 милиона људи, а свако ко жели да нас изузме из тог корпуса ради против нас. Ми се ни по чему не разликујемо од наше браће из Бања Луке, Требиња, Бијељине, Суботице, Новог Сада, Београда, Крагујевца, Лесковца, Куманова…
Неко намерно жели да нас сведе у ове мале црногорске оквире и границе, а наш митрополит Амфилохије мудро каже да је њему и васиона мала. А зашто онда неким мојим сународницима из Црне Горе смета када нас неко наш из Србије подржи, као што је то данас урадио председник Србије, већ одмах бљује ватру и вређа. Није тачно и није истина да је боље да ћути, да се није оглашавао. Сад или никада, треба да проговори. Зашто ови моји сународници из Црне Горе овако не говоре када неки антисрбин-сорошоид вређа нашу Цркву и свашта прича о Србима? Тада, дукљанину не каже ћути него са њим полемише уз велико поштовање и уважавање.
Нашим противницима у Црној Гори, којих није много, мора бити јасно да иза нас стоји 10 милиона Срба: наш Патријарх, председник Србије, власт у држави Србији, председник Републике Српске и власт у Српској, српски епископи и сва српска опозиција у Србији и Републици Српској, као и водећи српски интелектуалци. Са том чињеницом морају сви да рачунају!
Ако дозволимо да нас политички представници неколико десетина хиљада дукљана препадају, малтретирају, и понижавају, онда боље да нас и нема!
Ксенија Мандић Кљајић
