Некада су у новинарству постојала правила. Занатска и пре свега етичка: тако су се, рецимо, информације проверавале, консултовали релевантни саговорници и ситуације сагледале из више различитих углова. И то је, заиста важило, све док се уређивачи деск није преселио из редакције у амбасаду, а шатро „независни“ новинари постали кербери и мрачни витезови са пером, у бесомучним и прљавим кампањама против сваког ко није по мери њихових газда.
Тако су, ето на основу неких информација неких радника, који немају име, презиме и функцију, а које нису провераване или поткрепљене било каквим доказом, управо такве „црне легије“ медијске сцене, стациониране у једном од најтврђих бастиона им, Блицу, закључили да је Богдан Лабан, градоначелник Суботице, расипник, лош први човек града, бахат и склон корупцији.
Текст, који би комотно могао да се фотокопира у повећи број примерака и подели свим постојећим катедрама за новинарство, како би се студентима на практичном примеру показало шта значи „необјективност“, „пристрасност“, „рад који не приличи озбиљном новинарству“ и „потпуно одсуство етике“, потписује извесна Слађана Вукашиновић.
Ето, рецимо, тако би потписник ових редова, данас могао објавити да је Слађана Вукашиновић бисексуална особа, која ужива на оргијама са маторим лезбејкама из иностранства сваког петка и суботе у једном локалу на периферији Београда. Питате како знам? Је ли ми то негде потврђено? Имам ли фотографије? Сведоке? Чињенице? Не, али ми је тамо нека група лезбејки нешто тако тврдила, па самим тим мора бити истина, а онда се, руководећи се Слађаниним аршинима, то и мора објавити, јер је, дакако истина: зашто би иначе, те безимене, то тврдиле?
Занимљиво је, међутим, да то Слађанино убојито перо, очигледно истакнуто у батаљону специјалаца чији је посао да блате сваког ко ради свој посао добро и поштено, искусно заобилазило Лабана у свим другим, проверљивим ситуацијама. Занимљиво је, дакле, да наша лепа Слађа, није написала ни једно једино слово, о рецимо, Аква Парку на Палићу, првом системском и озбиљном улагању у тај туристички комплекс после више деценија; о решавању Y крака, вечите енигме за све претходне власти; о Позоришту, улагању у образовне капацитете и све друге инвестиције које је кроз рад, идеју и план потписао управо Богдан Лабан.
Чињеница да Блиц и „Блицери“ прећуткују чињенице, искривљују истину и заборављају резултате оних који су им по задатку на мети, није ништа ново – на крају крајева, Богдан Лабан ни не мора објављивати демантиј на гнусне лажи, којим са цела Суботица смеје, ево већ два дана. Он је то урадио кроз наведене (и ненаведене) инвестиције и резултате, а Делије су то уместо њега урадиле годинама назад ширећи једину паролу са којом се у историји навијачких транспарената сложила свака навијачка група: БЛИЦ ЛАЖЕ ЉУДЕ!
За разлику од мене, Богдан Лабан јесте господин посвећен свом граду и свом послу, па неће рећи ништа од овога. Ја, опет, нисам господин. Зато лепој Слађи, чије претпостављамо престоничко дупе никада није видело Суботицу, нудим викенд туру о мом трошку, а и могућност разговора са случајним пролазницима, да би схватила шта ће остати иза онога кога напада и шта грађани мисле о њему, без обзира на националност и веру.
Ако је се та понуда не свиђа, имајући у виду да ужива да броји ћевапе и представља их као државни проблем број један, другар ми држи фин угоститељски објекат на Детелинари, па је увек добродошла као помоћни радник, где ће моћи прецизно да евидентира сваку порцију. Страст је страст.
ПС: Да су вас родитељи фино васпитали, знали би да се не гледа у туђ тањир, па макар он био и Лабанов или општински. Имајући у виду, међутим, да вам за цркавицу коју добијате док радите и пишете против интереса ове земље, газде ваш тањир пуне најогавнијим фекалијама које морате са уживањем гутати, ипак имам разумевања зашто сте скренули поглед. Свратите слободно до Суботице, платиће Богдан ручак. Из свог џепа, а не општинског: има, јер је стекао поштено, а не кроз мутне радње и кроз апанаже намењене медијским хулиганима.
ППС: Заправо, да су вас родитељи фино васпитали, сигурно не би себи дозволили тако деградирајуће и срамно занимање као новинар „Блица“.
Томо Ловрековић
