Оно где већина искрених родољуба и наших сабораца греши, уједно где смо и ми сами грешили до скоро је посматрање традиције као непроменљиве мртве ствари. То имплицира погрешно уверење да ће индивидуални и колективни препород уследити из самог чувања традиционалних вредности. Ту се упада у велику замку.
На овај инертни начин доживљавања традиционализма, уместо жељених резултата и индивидуалних и колективних, долази се до позиције сопственог заробљавања у оквирима пуке конзервативне идеје која онемогућује даље конкретне помаке. Неговање традиције је заправо само почетак и тек камен темељац за даље кораке који доводе до конкретног резултата коначног препорода. За достизање циља, инертном чувању традиције мора се додати и адекватна акција прилагођена данашњем времену.
Нажалост, управо та акција је оно што нама данас масовно недостаје. Ми морамо да схватимо да је традиција жива и нужно прилагодљива времену у ком живимо. Неопходно је да размишљамо у правцу њене примене на свим друштвеним пољима, сваки појединац на свом на ком је најбољи. У супротном ће спознаја традиционалних вредности остати само на теорији коју ће веома брзо и лако непријатељска аждаја сатрати до последњег атома. Наш непријатељ ово веома добро познаје и већ увелико делује на том плану, веома успешно приказујући маси традиционалне вредности као заостале конзервативне норме у давној прошлости, указујући на њихову немогућу примену у савременом времену и перфидно нудећи његову изопачену алтернативу.
Конкретна обавеза свакога од нас је да на терену свакодневно примењује традиционалне и националне вредности на свом пољу деловања. Неко ће то најбоље радити на пољу предузетништва, неко у музици, неко у кинематографији, неко у технолошком сектору, неко у угоститељству, а неко у просвети.. Не чекајте да се други боре уместо вас. Понашајте се као витез на бојном пољу, а не кукавица у склоништу!