Ако би хипотетички замислили да у некој идеалној ситуацији добијемо два дивизиона С-400 и један од њих распоредимо у Шумадији или у околини Ниша онда хипотетички гледано, ако при томе изузмемо и конфигурацију терена осматрачки радар може пратити циљеве удаљене до 600 киломентара, што обухвата скоро целу Хрватску, Словенију и део Италије, а зона уништења летелица које би покушале да нападну циљеве у Србији почиње од Ријеке и Загреба.
У складу са основним карактериситикама видимо да је С-400 у стању да потпуно заштити Србију и друге земље од било ког спољног непријатеља. С-400 „тријумф“ поседује јединствене борбене могућности и готово је неуништив. Посебно је опасан када представља део комплексног система противваздушне одбране.
Користи пројектиле земља-ваздух и може да обори све врсте летећих објеката – од авиона до балистичких и крстарећих пројектила. Систем истовремено прати више десетина циљева које обара на висини до 30 километара. Цео систем смештен је на мобилна војна возила.
Развој С-400
Повећање домета крстарећих ракета, увођењем у употребу авиона са стелт карактеристикама учинили су да нека средства ПВО старије генерације, која су произведена у Русији буду застарела. Орјентисање армије према будућем високотехнолошком сукобу, утицао је да конструкторски биро Алмаз још средином осмадесетих почен рад на новом систему ПВО С-400. Према том плану предвиђено је било да зона уништења буде подигнута на читавих 400 км, што је двоструко више у односу на тадашње системе у употреби. Посебно је био тежак задатак уништењр бојеве главе балистичке ракете, која се креће брзином вишом од 4800 м/с.
Развој система С-400 је убрзан, а технолошки ризици су умањени јер су сачувани многи елементи система С-300 П: радари, лансирни уређаји којима су придодата средства за откривање и означавање циљева. Пројектована је потпуно нова генерација ракета предвиђених за дејства на различитим удаљеностима, које могу да маневришу чак под оптерећењем од 20 Г захваљујући уграђеним микромониторима. Извозна варијанта ракете може да уништи циљ на даљинама од чак 120 км, а ракета која се налази у наоружању ВВС Руске Федерације може да превали много већу удаљеност и активно радарско самонавођење у завршном делу лета.
Опис система:
Зенитније ракетнији комплекс ( ЗРК) С-400 Тријумф припада четвртој плус генерацији система ПВО, за разлику од његовог претходника система С-300. Габарити једног и другог система су исти тако да се систем С-300 може модификовати у систем С-400. То је систем који је у могућности да види све летелице» невидљиве» технологије на свим висинама, али је први ПВО систем, који може да по избору користити неколико типова пројектила.
Нова организација основне борбене јединице С-400 укључује повезивање осам лансирних возила за разлику од система С-300П чији је дивизион располагао са шест. На сваки лансер долази по 16 контејнера. Такав систем уз помоћ рачунарске опреме омогућава вођење више ракета на исити циљ и даје основу да један ракетни дивизион може уништити до трећине авиона у једном масовном налету на рејон одбране системом С-400.С-400 има побољшане радаре и софтвер,али и проширену палету ракета. Систем је високопокретљив, тако да се све његове компоненете налазе на теренским точкашким возилима.
Дивизион система С-400 се састоји од једног радара 96Л2, једног 30Н6Е2 и до 12 лансера 5П85СЕ, са по четири лансирне цеви, заједнички радар 64Н6Е2 и командно возило 54К6Н2. Радар 64Н6Е2 ( према НАТО Биг Бирд) прив пут коришћен је у верзији за систем С- 300 ПМУ1 и представља кључ успеха руских ракетних система земља-ваздух, при дејству по бојевим главама балистичких ракета. Радар за претраживање на нивоу дивизиона је 96Л6Е са електронским скенирањем и механичким покретањем у пуном кругу. Може се корстит директно са возила и са јарбола тачније са два типа јарбола-нижи 40В6М од 38,8 метара. Домет радара је 400 километара, а има могућност праћења до 100 циљева. Иако су му својства у основи слабија од 64Х6Е2 подизање на јарбол му даје боље одлике при захвату нисколетећих циљева.
За осветљавање циљева користи се радар 30Н6Е2 ( према НАТО Флап Лид) који је побољшана верзија оног који се користио на првим системима С-300П. Тај радар је унео револуцију у односу на раније совјетске уређаје. Овај радар се одликује изузетно узаним снопом који се веома тешко може детектовати системом за упозоравање авиона, осим ако сам авион није обасјан. Теже се омета, а и противрадарске ракете се теже наводе на његове сигнале. Побољшана верзија има могућност дејства по шест циљева, при чему може наводити на сваки циљ по две ракете.
Целим системом се управља из посебног возила по ознаком 54Е6Е2. Ово командно возило има могућност не само контроле система С-400 него и палету система С-300 ПМУ,ПМУ1,ПМУ2, али и С-200 ВЕ ( СА-5 Гаммон).
Ракете система С-400
Систем С-400 поред ракета 5В55КД,5Б55Р, 48Н6Е и 48Н6Е2, С-400 може да користи још три нове врсте пројектила: 48Н6ДМ, 9М96Е и 9М96Е2. Ракета 48Н6ДМ има велики домет од 400 км.Намењена је за дејство по најважнијим и најзахтевнијим циљевима типа бојнх глава балистичких ракета извиђачких авиона и других летелица.
Друге две ракете: 9М96Е и 9М96Е2 јесу мање ракете, развијене по узору на маричке ракете из система Патриот ПАЦ3 и намењене за дејство по нисколетећим циљевима који маневришу, али и по интелигентој вођеној муницији, крстарећим ракетама и беспилотним летелицама. Ракета 9М96Е може да маневрише под оптерећењем од преко 20 г, захваљујући уграђеним микромоторима. Извозна варијанта може да погоди циљ удаљен до 120 км, а оригинална варијанта која је усвојена у употребу ВВС Руске Федерације може да превали већу удаљеност и активно радарско самонавођење у завршном делу лета.
