Убиство у Омишу у суботу послеподне згрозило је Хрватску. Али оно је само једно у низу злочина који су део обрачуна сплитских банди.
К. Ф. (38) седео је у колима с девојком и јео. Она је у фаст фуду на Јадранској магистрали код Омиша управо била купила храну. Потом су продужили даље. Кад су дошли до скретања за Брзет, застали су поред пута. Одједном, однекуд је дојурио мотоциклиста. Испалио је мушкарцу хитац у главу и врат па побегао. Девојка је вриштала, кажу очевици, један младић је дотрчао и покушао да помогне да засутави крварење, али узалуд – 38-годишњак је убрзо преминуо.
Недуго након злочина, код Шестановца је пронађен мотор за којег се претпоставља да је возио убица те је муњевито на разговор приведен Н. П, власник мотоцикла. Према писању Слободне Далмације, он је полицији познат од раније по оружаној пљачки и диловању, а не зна се да ли је он возио мотоцикл или пријатељ којем га је продао.
У мају прошле године сплитски кафић “Цло” било је поприште крвавог сукоба. Иван Гиљановић (36) упуцао је Марка Бекавца (27), а пре пуцњаве двојац се жестоко посвађао. Гиљановић и Бекавац су се наводно сукобили због новца, а обојица су добро позната сплитској полицији.
Бекавац је девет година провео у затвору, те неко време у комуни, о чему сведочи у свом видео блогу. Марко Бекавац завршио је у затвору као малолетник, одслужио је пет година затвора због убиства Марка Јурића (21) у новембру 2008. у кафићу на Бачвицама. Последњих година је два пута ухапшен, али због недостатка доказа случајеви нису решени, а Бекавац је пуштен из притвора. Само месец дана након што је изашао из затвора на Билицама, у септембру 2016. отели су га и брутално претукли.
Иван Гиљановић, кинезиолог и бивши боксер, два пута је осуђен због изнуде, односно склапања зеленашких уговора. Познат је као дугогодишњи пријатељ криминалца Кристијана Стојановића Кикија. Бекавац је након пуцњаве крвав лежао на поду у агонији и дозивао помоћ, а око њега се окупило неколико људи и својом одећом су покушали да му зауставе крварење док није стигла хитна помоћ.
Сплит никад није био опасније место за живот. Премда званичне статистике на први поглед неће пружити доказе за ове тврдње, попис неразрешених паљевина аутомобила, пуцњава и обрачуна у другом највећем хрватском граду, попут случаја у којем је у кафићу упуцан Марко Бекавац даје нову слику сплитског подземља.
– Мафијашке групе, банде, али и криминалци који су често и соло играчи, данас владају градом – драматично упозорава извор за 24сата.хр из полиције.
Нема недоумице да и сплитско подземље има потпис добро знаног ‘организованога криминалитета’. Криминалци у Сплиту сад воде прави мали рат за превласт у трговини тешким дрогама, рекету, али и у силно разгранатој проституцији.
“Клинци спремни на све”
Упуцан с десет метака и бачен у бунар; Бивши боксер рањен у ногу испред зграде; Дилеру упуцане руке и ноге док је улазио у аутомобил; Три метка испаљена у БМW; . Кишом метака из стројнице изрешетали ноћни клуб; Убио 32-годишњака у својој кући; Испалили 20 метака на двојац испред хотела; Пуцао му у главу покрај школског игралишта…
Све то, па и још много горих крвопролића, збило се у – Сплиту. И није реч о зброју акција неке моћне злочиначке организације (како су доживљавани мафијаши деведесетих), него о појединачним обрачунима малих банди, у којима могу лако страдати и невини људи, а које воде малолетници, клинци спремни на све, пишу хрватски медији.
Дрога и рекет
Насилне сцене на сплитским улицама повезују два главна бизниса хиљада ситних криминалаца: дрога и рекет. Ту су ретки ликови старији од 30 година. Учесници свих обрачуна, показују полицијске статистике, махом су младићи, неретко малолетници, али најчешће они у узрасту од 18 до 25 година.
Сви су они, још као деца, закључили да све своје проблеме могу решавати само на један начин: оружјем, ножевима, паљењем аутомобила, затварањем у хладњаче, бацањем у јаме. И то све без страха од полиције или правосуђа.
Ти млади, наравно, немају перспективе, без школе су, без посла. Они заиста немају никакве финансијске стабилности, а природно је да желе да буду независни. Ту се буди агресивна људска нарав, која тражи путове мимо закона, која се новца жели докопати на илегалан начин. Свакако је и питање школства критична тачка.
И док полиција зна за починитеље или барем актере већине најгорих злочина који потресају Сплит и околину (али се на суду пречесто извлаче под сумњивим околностима), једна серија злочина у Далмацији протеклих је година готово потпуна мистерија. Реч је о паљењу аутомобила, очито учесталом средству за решавање дилерских и уцењивачких спорова.
Само у 2016. на подручју ПУ сплитско-далматинске подметнуто је 16 пожара, а разрешено их је тек шест. Јасно, они којима аутомобили горе најчешће ћуте и полицији кажу да немају појма ко би им то могао учинити. У Омишу је запаљен чак и “смарт” једног награђиваног полицајца. Понекад се прибегне и бржој акцији, па се уместо подметања пожара само испале меци у аутомобил. То су учинили једном 52-годишњаку у марту 2016, кад је његов БМW добио три метка…
