У дешавањима из 2014. и 2015. године може се тражити објашњење за актуелну кризу на истоку Европе.
Украјина од онда јача своје оружане снаге, али су оне далеко слабије од руске војске. Из украјинског угла, Русија располаже безграничним војним ресурсима, каже историчар Александар Животић.
Све је почело у фебруару 2014. прозападним демонстрацијама на тргу Мајдан у главном граду Украјине. Заоштравање односа на релацији Москва-Kијев наставило се у марту наконруске војне акције на Kриму.
Затим је кренуо и рат у украјинским областима које насељавају Руси – Луганску и Доњецку.
Уследиле су промене у оружаним снагама обе земље.
Русија је формирала нове и прегруписала постојеће јединице које су окренуте ка Украјини – у копненој војсци, авијацији и у Црноморској флоти, истичу стручњаци. И у украјинској војсци је дошло до значајних измена.
„Процена је да она под оружјем има око 300.000 људи и да би веома брзо могла да нарасте на нешто преко 400.000 и да има преко милион људи које би могла да ангажује у другом ешалону. Међутим, када погледате тај однос снага, он је неупоредив у односу према Русији која располаже, суштински гледано из украјинског угла, безграничним војним ресурсима“, наводи историчар Александар Животић.
Русија сада има трупе на Kриму, у Белорусији и у пограничним деловима уз границу са Украјином. За Москву, црвена линија су Луганск и Доњецк, кажу стручњаци.
„Нема сумње, Русија је јасно ставила до знања да она те две републике неће препустити на милост и немилост влади у Kијеву и да ће се свакако умешати да одбрани тамошње становништво“, истиче бивши дипломата Срећко Ђукић.
Животић каже да је, војно гледано, реч о изузетно високим ризицима и да би Украјина ризиковала да суштински нестане са политичке карте Европе. Ризикује и Русија.
„Али би и Русија са друге стране много ризиковала, јер би се највероватније сусрела са одређеним реперкусијама које би оставиле трајне последице, не само на њен свеукупни развој већ би могле и да угрозе њен статус велике силе, практично једне од најзначајних земаља на планети“, наводи Животић.
Да би се ситуација смирила, потребна је и политичка воља Запада, пре свега, Вашингтона.
„Мислим да је потребна апсолутно јасна политичка воља и једне и друге стране, посебно Москве и Вашингтона за мирним регулисањем врло сложеног украјинског питања, али и шире, што се тиче безбедности, али не само Русије, већ и Украјине, односно безбедности у читавој Европи“, истиче Срећко Ђукић.
Шта је говорио Лазански о Украјини?
„Украјина сада позива у помоћ НАТО и САД, нуди Американцима војну базу на својој територији, истовремено се наоружава и спрема за рат са Русијом. Председник Порошенко указује да Русија гомила снаге на украјинској граници и да је то велика претња за Kијев“, тако је писао Мирослав Лазански 2018. године када је у жижи јавности била криза повезана са Kерчким мореузом.
Тада су тензије између две земље значајно нарасле. Обе државе су подигле степен борбене готовости у тим регионима – до сукоба није дошло.
Актуелна криза досегла је до сада највећи потенцијал за нарушавање односа Русије и Запада, као и угрожавања опстанка Украјине. Због превеликих улога на обе стране, велике су шансе да се војске и овог пута врате на ниво готовости пре избијања актуелне кризе, сагласни су стручњаци.