Ситуација на политичкој сцени Србије се усложњава. На видику је нова сила која се изненада појављује и решава ствар. Иза хоризонта се издижу фигуре Драгана Шолака, Станиславе Пак, Зоране Михајловић и Радета Басте. Баста најкрупнији (Зорана смршала 15 кила).
Питање је сата, не дана, када ће Нова, Н1 и Данас овог српског министра назвати највећим дисидентом у српској историји после Милована Ђиласа!
Шта ми знамо о Радету Басти?
Доскоро баш ништа. Прочуо се 2021. као директор Београдских електрана, кад је предложио да се енергенти уштеде тако што ће грејна сезона да почне касније и да се – заврши раније. Затим је на сајту Електрана објавио честитку новом амбасадору САД Kристоферу Хилу поводом доласка у Београд. Био је октобар, температура нешто изнад нуле, али грејање није радило… Наредне године честитао је Ускрс Српској православној цркви и грађанима: „Победа нашег спаситеља Исуса Христа над смрћу, наук васкрсења сина Божјег, нада су за све верујуће да су правда и доброта увек јаче од неправде и зла…“
Бог за такве каже: „Ја сам вам их показао, ви их се чувајте…“, али шта вреди кад је Палма танак са чланством па није имао никог другог за министра привреде кад су се делиле квоте после ових избора!
Има аналитичара који сматрају да није случајно што је Баста испао из винкла баш кад је саопштено да СПС има кандидата за министра образовања. Наводно је он пикирао тај ресор, јер се образовао. Прво је завршио средњу школу за милицајце у Сремској Kаменици, после чега је дуже од десет година радио на одговарајућим пословима на новосадским улицама, па је као кик-боксер завршио Факултет за физичку културу у том граду и мастер економије на једном приватном универзитету… Наводно му, упркос томе, нису дали просвету, па се десило ово што се десило…
Ово је тешко проверити, али чињеница је да је Раде Баста показивао незадовољство у Влади. Мало-мало, па је солистички иступао у јавности. Прво је затражио је да се уведу санкције Русији. После је градоначелнику Виталију Kличку, иначе власнику и немачког пасоша и милионеру, телефонирао и понудио му да „дође по његову фамилију и доведе је у Србију“ на стан и храну док рат траје…
Министар у Влади подржао је протесте дела опозиције против Владе. По њему, сви министри треба да учествују у тим протестима и да вичу испред Немањине 11 према прозорима својих празних канцеларија.
А шта још треба радити?
„Сматрам да треба континуирано радити на унапређењу амбијента у многим пољима!“
На крају је јуче изјавио да се „не сме игнорисати воља стотина хиљада људи на улицама“ (толики број учесника протеста не добије се ни кад се саберу процене Данаса и Нове!), и да треба дати националну фреквенцију Новој. Он се разуме у телевизије!
Управо ово последње помаже да се разреши дилема да ли је Раде Баста гвоздена столица која се откачила с рингишпила или навођени пројектил? Да ли је просто глуп као она мушка ствар или је свесно пристао да буде учесник осмишљеног пројекта, шраф једне разрађене машине, механизма Драгана Шолака (што глупост напредпоменутих размера не искључује)?
Ово друго је у питању!
Занимљиво је да Шолакови медији баш Радета Басту питају шта мисли о протестима и коме треба дати националну фреквенцију. Kаква случајност! Искрени да будемо, не верујемо да је Шолак поносан што је „пазарио“ оваквог „капиталца“, али шта је друго могао. Све је мање учесника протеста, а ни они не показују неки ентузијазам – одбили су да шетају цела три сата, како да их навучеш да остану на улици до испуњења захтева… Говорници све тањи, а покушај да се анимирају и градови по Србији завршио се потпуним фијаском. Ангажовање Радета Басте показатељ је очаја, не тријумфа.
Бастине изјаве очигледно су последица, ако не трајног губитка когнитивних способности, онда бар привременог сужења свести и, сходно томе, губитка пословне неспособности. Ако његова породица Шолака тужи због злоупотребе таквог лица, нема суда ни у Београду ни у Луксембургу који га неће одрати. Још ако се испостави да га је Шолак намамио да прокоцка добро и перспективно место министра привреде зарад места првог потпредседника у влади Зоране Михајловић, то ће бити скандал гори него да је деци у парку нудио карамеле…
У хороскопу Радета Басте, у одељку „каријера“, уписана је кратковечност. Kао министар играо је само пола године, а као јунак опозиције неће ни толико.
Врло брзо схватиће шта значи сам пао, сам се убио: после краткотрајне славе (један „Утисак недеље“, два дневника на Н1 и интервју у Нину) следи му анонимност.
Можда му Таблоид и портал Нова дају колумну, али то је све исти… или још горе од анонимности.