ЕВО КАКО ЈЕ ВЛАСТ У ЦРНОЈ ГОРИ 1999. ПОМАГАЛА НАТО-У! (ФОТО)

Капетан бојног брода Ђорђе Пражић
Дејства НАТО и противдејства Ратне морнарице

Деведесете године прошлог века биле су судбоносне за Ратну морнарицу. Након евакуације (често под борбом са хрватским паравојним снагама) команди јединица и установа са простора Републике Хрватске, припадници Ратне морнарице су у условима економских санкција, поморске блокаде и политичкe нестабилности, извршили потребну функционалну реорганизацију, а онда уз огроман напор одржавали и настојали подићи захтевани ниво борбене готовости.

Технолошка застарелост са ограниченим борбеним могућностима, уз отежано одржавање потребног нивоа исправности, посебно бродова и бродских оружних система, који су проистекли из крајње рестриктивног финансирања и истрошених ресурса, заначајно су утицали на борбене могућности и ефикасност извођења борбених дејстава у рату 1999. године.

У том времену Ратна морнарица се састојала од Команде Ратне мормарице (Кумбор – Зеленика), Флоте (Бар-Тиват), 81.моторизоване бригаде (Кумбор), 83.моторизоване бригаде (Бар), 85. лаке пешадијске бригаде (Цетиње), 108. обалске ракетне бригаде (Радовићи), 110. обалске артиљеријске бригаде (Скочиђевојка – Радовићи), 82. поморског центра (Кумбор) 69. Морнаричкотехничке ракетне базе (Пристан), 367. морнаричке позадинске базе (Кумбор), 9. одред осматарања и јављања ( Кумбор), 10. гранићног батаљона (Зогањ), 27. батаљона војне полиције (Кумбор), 61. батаљона везе (Кумбор), 223. инжињеријског батаљона (Кумбор) и 9. чете АБХО (Горњи Клинци). Поред ових јединица у саставу Ратне морнарице су били Клубови Војске Југославије у Тивту, Херцег Новом и Бару.

Дејства НАТО по зони одговорности Ратне морнарице Ратне

Поморске снаге НАТО су практично перманентно изводиле поморску блокаду територијалног мора СР Југолавије од 06.06.1992.године.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Ратна морнарица војске Југославије У току агресије снаге РМ су дејствовале по непријатељским летилицама (авионима, крстарећим ракетама и беспилотним летилицама) сваки пут када су исте биле у домету нашег оружја. Део народа у РЦГ (већином српске националности) је практично формирао својеврсни патриотски фронт и активно се укључио у одбрану отаџбине. Посете, помоћ и подршка народа имала је велики утицај на припаднике РМ јер су пружале моралну подршку, учвршћивале везу народа и војске у судбоносним данима наше отаџбине. Радио станице Радио Светигора, РТВ Елмаг, дневни лист Дан и део мањих локалних радио станица и независних новинара укључили су све своје потенцијале у одбрамбени медијски фронт. Тадашња власт у РЦГ чинила је све да опструише напоре РМ у припреми и извођењу одбране. Иста је преко својих лојалних медија водила својеврсни медијски рат према РМ како би се стварао неповољан став грађана према РМ и ВЈ. Извршавајући све постављене задатке РМ је ипак обезбедила неповредивост и територијални интегритет СР Југославије.

Објава коју дели Антиглобализација (@antiglobalizacija) дана 29. Јул 2019. у 11:51 PDT

Непосредно пре почетка и за време трајања агресије на СР Југославију, НАТО је у акваторији јужног и централног Јадрана прикупио следеће поморске снаге:

• Четири ударне групе носача авиона ( САД, Енглеска, Француска ) : 4 носача

авиона, 4 ракетне крстарице, 8 – 10 ракетних разарача/ракетних фрегата и 4 помоћна брода;

• Две ударне групе носача хеликоптера ( САД, Велика Британија) : 2 носача

хеликоптера, 4 ракетна разарача/ракетне фрегате и 4 помоћна брода;

• Ударна група ударних поморских снага “СТАНФОРМЕД”: 10 – 12 ракетних

разарача/ракетних фрегата и 3-4 помоћна брода;

• Ударна група поморских снага Италије “АЛБА-2”: 5-6 ракетних разарача/ракетних

фрегата, 2 десантна брода, 2 ловца мина, 2-4 ракетне корвете 2-4 помоћна брода;

• Две стратегијске подморнице САД и једна подморница Велике Британије и

• Два брода за електрнска дејства.

Укупно, током целе агресије на СР Југославије непријатељ је у Јадрану располагао са око 64 ратна брода и 3 стратегијске подморнице. Са ратних бродова у Јадрану ангажовано је око 280 борбених авиона и око 60 борбених хеликоптера.

На разноврсним носиоцима (бродови и подморнице) је било 668 крстарећих ракета од чега је лансирано око 420-450 на циљеве у СР Југославије.

Према нашим расположивим обавештајним подацима, НАТО је планирао уништење РМ Војске Југославије са 90% губитака.

У борбеним дејствима на простору СР Југославије агресор је са авијацијом и крстарећим ракетама углавном вршио прелет зоне одговорности Ратне морнарице на висинама преко 5.000 метара, а више пута је дејствовао са дистанце на објекте у зони одговорности Ратне морнарице а само неколико пута је ушао у зону дејства средстава ппротивавздушне одбране.

Авијација НАТО дејствовала је 21 пут по положајима у зони одговорности Ратне морнарице са око 60 разноврсних пројектила по војним и делом цивилним објектима. Најчешће је дејствовано по радарским положајима ваздушног осматрања и јављања и обалске службе осматрања и јављања.

Правовременим оперативним развојем снага Ратне морнарице, спремно је дочекана агресија снага НАТО. Прва изненадна дејства агресора по осматрачким системима су имале

ограничен разарајући ефекат. Правовременим предузетим мерама спречено је уништавање за Ратну морнарицу важних осматрачких система и избегнуте су људске жртве, што је позитивно утицало на борбени морал свих припадника Ратне морнарице.

Током рата, Ратна морнарица је имала губитке од 6 мртвих и 8 рањених. Ови губитци нису били последица дејства агресора.

Противдејстава снага Ратне морнарице

Чињеница да је непријатељ током целе агресије остваривао апсолутну превласт на мору и у ваздушном простору, произвело је знатно ограничене могућности извођења противбродске борбе а тежиште дејстава Ратне морнарице је дато на противваздушну одбрану.

У току агресије снаге Ратне морнарице су дејствовале по непријатељским летилицама (авионима, крстарећим ракетама и беспилотним летилицама) сваки пут када су исте биле у

домету нашег оружја.

На авијацију НАТО, беспилотне летилице и вођене пројектиле, јединице Ратне морнарице отварале су ватру 20 пута. У дејствима су учествовале четири ватрене јединице 40 мм Л-70, четри ватрене јединице 20 мм, три ракетне батерије противваздушне одбране С-2М и бродски топови (20-76 мм) са 18 бродова Флоте.

Према резултатима властитог осматрања, подацима са терена, ефикасност дејстава снага Ратне морнарице у противваздушној одбрани, била је следећа:

– Дејством система 57 мм са рактене топовљаче два авиона принуђена су на смањење

висине и промену лета, што је омогућило ефикасно дејство лака батерија противваздушне одбране 40 мм 83. моторизоване бригаде са проценом да је дошло до обарања једног авиона у море, а другог на територији Републике Албаније. Нема материјалних доказа за ова обарања авиона.

– На један авион приликом прелета преко Тивта дејствовали су бродови Флоте.

Одлетио је према отвореном мору, са проценом да је погођен и да је вероватно пао у близини Дубровника. Нема материјалних доказа за ово обарање авиона а готово је мала вероватноћа да је до овог обарања дошло.

• Једна беспилотна летелица дејством лаког ракетног дивизиона противваздушне одбране 83. моторизоване бригаде, оборена је у рејону реке Бојана на територији Републике Албаније. Немаматеријалних доказа за ово обарање беспилотне летилице.

– Једна беспилотна летелица типа „Пионир“ (RQ-2 Pioneer)¹, оборена је дејством

лаког ракетног дивизиона противваздушне одбране 81. моторизоване бригаде дана 24.05.1999.године, дејством из рејона Грбаљског поља, након чега је пала у море јужно од острва Мамула. Летелица је пала са малим оштећењима и пронађена је од стране рибара (захваћена рибарском мрежом) после 2001. године. Иста је извађена из мора и предата надлежним органима Војске Југославије у Београду.

– Једна беспилотна летелица типа „Пионир“ (RQ-2 Pioneer), оборена је дејством лаког ракетног дивизиона противваздушне одбране 83. моторизоване бригаде дана 27.05.1999. године, у рејону Мавријана. Летелица је пала на падине Мавријана са малим оштећењима.

• Једна беспилотна летелица типа Хантер (IAI RQ-5 Hunter), оборена је дејством

лард ПВО/81.мтбр дана 28.05.1999. године, у рејону Обостника. Приликом пада летилица је знатно оштећена.

• Једна беспилотна летилица оборена је дејством бродова Флоте (РТОП) у 22.40

часова дана 01.06.1999. године, у рејону Рисанског залива, Због пада у море или тешко проходни и неприступачни рејон Рисан – Леденице, још није пронађена.

Можемо закључити да су снаге Ратне морнарице сигурно обориле четри беспилотне летилице а постоји мала вероватноћа да је оборен један авион и још једна беспилотна летилица.

У односу на почетну количину муниције потрошено је просечно 0,1 % борбеног комплета муниције за противавионско наоружање.

Најбоље резултате у гађању показао је противавионски топ 4О мм Л-70, а слабије резултате од очекиваног показала је СТРЕЛА-2М, због сталне употребе мамаца НАТО авијације и због недовољне обучености послужиоца у правилном извршењу гађања.

Бродско наоружање за противваздушну борбу, пре свега топови на ракетним топовњачама (Mk-1 57 mm D-60 BOFORS) и топови на ракетним фрегатама АК-726 76,2 мм, нису показалу пуну ефикасност, јер нису коришћени у систему 9ЛВ-239 и 9ЛВ-202, који су делом били неисправни. Ракетни систем противваздушне одбране у наоружању ракетних фрегата, није коришћен због неисправности самог система и недостатка ракета РЗ-13.

Са аспекта борбених могућности радило се о дејствима на крајњим дометима па и преко крајњих домета оружја. Обарање ове четри беспилотне летилице представља високу ефикасност јединица противваздушне одбране, узимајући у обзир веома кратко време у којем су се непријатељски циљеви у ваздушном простору налазили у зони ефикасног дејтва оруђа.

Закључак

Током целе агресије на СР Југославију непријатељске поморске снаге нису ни једном повредиле територијалне воде СР Југославије, али су у Отрантским вратима и на прилазима територијалном мору СР Југославије, својим присуством и активним ангажовањем контролисали и вршили тријажу целокупног прекоморског саобраћаја и роба у и из СР Југославије.

Проглашење ратног стања и ратног режима пловидбе одмах је од стране Владе Републике Црне Горе и других субјеката пловидбе дочекано са опструкцијом и непризнавањем свих одредби, мера и поступака Команде Ратне морнарице на њиховом спровођењу.Та опструкција је трајала све до укидања ратног режима пловидбе.

Тадашња власт у Републици Црној Гори чинила је све да опструише напоре Ратне морнарице у припреми и извођењу одбране. Иста је преко својих лојалних медија водила својеврсни медијски рат према Ратној морнарици како би се стварао неповољан став грађана према Ратне морнарице и Војске Југославије у целини.

У каквим је условима Ратна морнарица изводила одбрану најбоље говоре речи једног старијег мештанина Мартиновића из села Брајићи. Након што су припадници Минситарсва унутрашњих послова Републике Црне Горе покушали наговорити мештане да из рејона села протерају осматрачку јединицу Ратне морнарице, мештани су заправо протерали припаднике Минситарства унутрашњих послова, Мартиновић је дошао код командира јединице и рекао: „За леђа се небојте, а прса чувајте сами“.

Извршавајући све постављене задатке Ратне морнарице је обезбедила неповредивост и територијални интегритет СР Југославије a припадници Ратне морнарице су показали високи

степен одговорности, одлучности, професионализма и мотивисаности за извршавање постављених задатака, чиме су дали свој пун допринос одбрани Отаџбине од вишестуко надмоћнијег агресора.