Једна од батерија руског ПВО система С-300, које су на дежурству и бране Кримски мост, била је данас, али само у тренутку, видљива и са пута који од Симферопоља, односно Севастопоља, Јалте и Феодосије води ка Керчком, односно Кримском мосту.
На улазу на мост дежурају припадници Росгвардије са дугим цевима, руска полиција, а негде у близини су и ПВО системи средњег домета „Тор“ и „Бук“, који такође бране мост.
Са мора Кримски мост штити шест чамаца, у којима су руски специјалци антидиверзанти, око моста су постављене мреже хидрофона које могу да ухвате покрете сваког рониоца, а на дежурству су и брзи чамци „Хишник“ са руским специјалцима рониоцима…
Чим смо стигли на мост, остали смо без интернета, али се мала неудобност плаћа тиме да је прелаз преко моста сигуран, да изнад моста не може да лети чак ни најмањи дрон.
Репортер „Искре“ је имао ексклузивну прилику да пређе преко Кримског моста и из правца Крима, односно Керчанског полуострва и из правца јужне Русије, односно Новоросијска и Краснодара.
Два лука који носе главни распон моста и који су високи 80 метара, један је на мосту за друмски, а други на мосту за железнички саобраћај, из правца Кубана виде се са десетак километара. Са моста, када се иде из правца Крима, са десне стране се виде воде Црног, а са леве воде Азовског мора.
Објекат који су руске компаније изградиле за непуне две и по године, а председник Путин га пустио у саобраћај пре три и по месеца, грандиозан је. Прелазак мостом дугим 19 километара траје петнаестак минута, а са моста је спектакуларан поглед на Кубан, Крим, на два мора која се на том месту сусрећу. Потпуно су нове и приступне саобраћајнице, велике петље на оба краја моста.
У изградњи је учествовало 3.000 компанија, а Путин је ових дана донео указ о установљењу награде, „Медаље за изградњу Кримског моста“, коју ћемоћи да добију и компаније, организације, али и појединци заслужни за градњу моста. Шест компанија које су градиле мост, већ су добиле санкције Запада.
Само мост за друмски саобраћај постављен је на 595 стубова, капацитет моста је 40.000 возила дневно, а рекорд постављен 12. августа ове године је 33.400 возила за 24 сата.
Урађене су и приступне саобраћајнице и са једне и са друге стране моста, ка Кубану је нови, пространи ауто-пут који води ка Краснодару, а ка Симферопољу се, који је у центру Крима, увелико преко полуострва гради нови ауто-пут.
Тај ауто-пут назван „Таурида“, по грчком имену за Крим, које ће бити дуг више од 300 километара, видели смо данас, на неким деловима је завршен и истовремено се гради на барем 15 места. Тешке машине раде и ноћу, а тај ауто-пут повезаће градове Крима — Симферопољ, Севастопољ, Феодосију и друге са јужном Русијом.
Увелико се ради и мост преко Керчког мореуза, који ће служити за железнички саобраћај. Јутрос смо на више секција на мосту видели раднике који постављају челичне елементе. И овај мост је пред завршетком. План је да буде отворен за саобраћај до краја 2019. године. Истовремено, из правца Кубана се ради и нова железничка пруга ка Кримском мосту, а близу моста се ради и велика железничка станица.
Истовремено, део Црног мора који се види са Кримског моста, био је јутрос препун бродова који на том месту чекају контролу руских државних органа, како би затим ушли у Азовско море. Како нам је објашњено, Русија и Украјина су склопиле 2003. године споразум према коме је Азовско море — унутрашње море ових двеју држава, а обе стране имају право да контролишу стране бродове који упловљавају у Азовско море. Те контроле су до скоро биле ретке. Међутим, од пролећа ове године, када су Украјинци запленили руски рибарски брод са морнарима са Крима и морнаре привели, Русија је као одговор појачала контроле бродова који упловљавају у азовске луке Украјине.
Данас су се ка Керчком мосту кретале дуге колоне углавном туриста из унутрашњости Русије, који су се враћали са одмора са Јалте, из Феодосије, Алуште, само нешто мање колоне биле су у правцу Крима. Доказ да је мост преко Керчког мореуза и те како био потребан и Криму и централној Русији. Тај мост данас је, кажу Кримљани, пупчана врпца која полуострво веже са „мајком Русијом, којој су се вратили“.
Само неколико стотина километара даље, јуче су руски и британски борбени авиони имали нови „близак сусрет“ изнад вода Црног мора.
Извор: sputniknews.com
