Нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер је реаговао на растућу популарности електричног осветлјења, које је почело да замењује петролејско осветлјење.
Никола Тесла је са Џорџом Вестингхаусом радио на пројекту наизменичне струје, а њихови радови су далеко надмашили пројекат развоја једносмерне струје на којима су радили Томас Едисон и његова компанија Џенерал Електрик.
После добијања уговора о систему осветлјења на светској изложби у Чикагу 1893. године, Теслин систем је брзо усвојен као стандард за електропривреде, најпре у Сједињеним Америчким Државама, а затим широм света.
Нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер је реаговао на растућу популарности електричног осветлјења, које је почело да замењује петролејско осветлјење, и почео да подржава аутомобилску компанију Хенрија Форда.
Фордова предузећа у Детроиту би омогућила да се мотор са унутрашњим сагоревањем усвоји као основно средство транспорта. Рокфелер је дао подршку Форду, јер се бојао да ће Тесла пронаћи начин за производњу јефтиних електричних возила, што би је ограничило индустрију фосилних горива.
Почевши од изградње хидроцентрале на Нијагари 1894, Тесла и Вестингхаус су омогућили повећање употребе електричне енергије. Са 38 година старости, Тесла је био тек на почетку најплоднијег дела своје научне каријере.
У својим легендарним јавним презентацијама, изнео је многе нове теорије, а у то време многи од водећих финансијера су се гурали да улажу у Теслине пројекте. На крају је најважнији тадашњи амерички банкар Џеј Пи Морган, постао Теслин ексклузивни спонзор у периоду када је он највише активно експериментисао, користећи саму землју уместо жица за спровођење електричне струје.
Тесла је прво у Kолорадо Спрингсу, а затим на Лонг Ајленду у Нјујорку радио на начинима за стварање електричне енергије из јоносфере, землјине сполјне атмосфере, и њеног бежичног преноса. Прича се да се тада Морган окренуо против Теслиног рада, када је схватио величину његових револуционарних последица.
Познато је да се овај финансијер, који је био посредник интереса банкарске породице Ротшилд у Европи и Америци, пожалио да су Теслине технолошке иновације проблематичне јер није било јасно како ће се обавлјати куповина и продаја електричне енергије. Морган је лако могао видети да главни Теслин мотив није био зарада новца.
Уместо тога, он је желео да ослободи човечанство новим облицима технологије, да би ослободио лјуде из мрака, напорног рада, и разних облика угњетавања. Али ни Морган ни класа коју је представлјао нису делили Теслине идеје који би учинили живот лакшим и болјим, и које следе преовлађујуће обрасце природе, а не иду против њих.
Тесла је доживео нервни слом после 1904. године, када га је Морган издао. Познати Теслин торањ и лабораторија на Лонг Ајленду су накнадно уништени а Морган је чак Тесли поставио многе препреке у покушајима да добије подршку од других финансијера.
Наредне четири деценије Теслиног живота су остале обавијене велом мистерије. Неки верују да се Тесла у потпуности опоравио и тајно вратио свом раду са новом групом тајних сарадника. Неки верују да његови тајни изуми уклјучују уређаје за телепортацију и комуникацију са другим облицима живота у свемиру.
Шта год било, када је Тесла умро без пребијене паре у Нјујорку 1943. године, испоставило се да је ФБИ интервенисала и покупила његове пројекте и прототипове. Постоји добар разлог да се верује да америчка војска и данас наставлја да искористи Теслине изуме и теорије, али на начине који директно руше Теслину филозофију, особе која је, можда, била најнадаренији и најпросветлјенији проналазач које је човечанство икада имало.
Један од најболјих примера такве злоупотребе је ХААРП проограм на Алјасци. Уместо да он следи Теслин цилј да човечанству обезбеди слободну електричну енергију из јоносфере, ХААРП је постао средство за унапређење цилја који су америчке оружане снаге описале као “доминацију пуног спектра.” Међу системима електромагнетног рата који су развијени уз помоћ ХААРП технологије, врло вероватно су и уређаји за контролу времена и цилјаног стварања землјотреса.
Гледајући уназад, сада је јасно да је човечанство почетком 1900-тих било приморано да крене у врло погрешном правцу када се кренуло у стварање система уа стварање , ппренос и коришћење енергије. Док су његови рани радови усвојени као основа за систем глобалне електрификације, Теслине најнапредније теорије и проналасци су склоњени да би оставили отворен пут за далји развој мање софистицираних, али више профитабилних средстава.
