Иако званичним протоколом посете Хрватској није најављено, председник Србије Александар Вучић састаће се данас и са загребачким надбискупом, кардиналом Јосипом Бозанићем, којег је означио као веома важног саговорника
Према незваничним сазнањима хрватских медија у црквеним круговима, Вучић ће са Бозанићем разговарати о случају кардинала Алојзија Степинца и могућим плановима за долазак папе Фање у Србију.
Сусрет Вучића са Бозанићем се доживљава као истински знак помирења, јер би, према тим изворима, руковање председника Србије са загребачким надбискупом требало да буде порука грађанима Хрватске да су дијалог и помирење са Србијом неопходни.
Тим пре, јер је Бозанић, пема познаваоцима хрватских прилика, једна од најутицајнијих фигура не само католичке цркве у Хрватској, већ и хрватске политичке сцене.
На то указује чињеница да је и хрватска председница два дана пре него је упутила позив Вучићу да званично посети Хватску примила надбискупа загребачког, кардинала Бозанића и папског нунција у Немачкој, надбискупа Николу Етеровића, који су је, како је саопштено, подржали у настојању да дијалогом настави да решава сва отворена питања са суседним државама.
Утицај Бозанића на хрватску политичку сцену био је посебно изражен приликом формирања коалиционе владе ХДЗ, када је на њеном челу био Томислав Карамарко, са Мостом независних листа Боже Петрова.
За премијера је тада, на велико изненађење хрватских гласача, изабран Тихомир Орешковић, за шта је, како се тврди, био најзаслужнији управо кардинал Бозанић.
Хрватски медији су тада писали да је Карамарко од Бозанића тражио да приволи Божу Петрова, чији је отац иначе велики верник, да преко свештеничких удружења приволи лидера Моста да се приклони Домољубној коалицији.
У Хрватској се шпекулише да такав Бозанићев „ангажман“ у политичким питањима наводно није по вољи Ватикану, те да је због тога више пута „опоменут“.
То се доводи у везу са његовом сменом с чела Комисије за односе са државом, што је, иначе, прошло потпуно незапажено.
Бозанића су многи критиковали и оптуживали да ћути о историјским неистинама и мржњи која „иде“ из Гласа Концила, гласила Хрватске бискупске конференције, а у којем поздрав „за дом спремни“ сматрају домољубним.
Забележено је и да је у септембру 2009. године посетио спомен подручје Јасеновац, боравио у Музеју, али није дошао до Каменог цвета.
Хрватски медији су о загребачком надбискупу писали и да је окружен неповерењем или чак непријатељством у клеру, у мањини је међу својом браћом у бискупству унутар Хрватске бискупске конференције.
Католичка црква је практично најбројнија организација у Хрватској, којој припада, по попису, око 86 посто становништва, а кардинал Бозанић је несумњиво најистакнутији представник те организације.
Католичка црква располаже озбиљним богатством, а била би још богатија да јој држава врати и остатак онога што јој је одузето у комунизму, она доста инвестира и гради, поседује своје медије, осигуран јој је простор у државним медијима, а и приватни јој посвећују поприличан простор.
Бозанић је иначе загребачку надбискупску катедру наследио од знатно омиљенијег кардинала Фрање Кухарића.
Рођен у Ријеци 20. марта 1949. године.
У Београду је боравио, на челу делегације главних секретара европске бискупске конференције, 2004. године, када се састао и са тадашњим патријархом СПЦ Павлом у једночасовном разговору.
Патријарх Павле је тада рекао да „у озбиљним временима, цркве као следбенице Бога, треба да учине све што могу у неговању хршћанских вредности, јер, колико се приближавамо Богу, толико се приближавамо једни другима“.
