Одлазећи холандски премијер Марк Руте биће нови генерални секретар НАТО, јавио је холаднски јавни сервис НОС.

Он ће на том месту заменити Јенса Столтенберга, коме мандат истиче 1. октобра. НОС се у извештају позива на изворе који су упознати са овим питањем.

Ројтерс наводи да засад није могао да добије коментар од НАТО. Претходно су данас Мађарска и Словачка дале подршку кандидатури Рутеа за следећег генералног секретара НАТО.

Подршка Мађарске уследила је након састанка мађарског премијера Виктора Орбана са Столтенбергом прошле недеље, када су се две стране сагласиле да Мађарска неће блокирати одлуке Алијансе о пружању подршке Украјини, али да се Будимпешта неће директно укључивати. Турска и Словачка су такође промениле ставове поводом Рутеове кандидатуре, с тим да је Турска саопштила да ће подржати Рутеа крајем априла, а Словачка раније данас.

МАЂАРСКА је одустала од противљења и дала зелено светло холандском премијеру Марку Рутеу и његовој кандидатури за генералног секретара НАТО, објавио је данас холандски јавни сервис Нос, након што су се одлазећи холандски премијер и његов мађарски колега Виктор Орбан састали на маргинама састанка лидера ЕУ у Бриселу.

Како би подржала Рутеа, Мађарска је имала своје захтеве, међу којима је гаранција да Мађарска неће морати да обезбеди финансирање Украјине нити да шаље своје војнике у ратом разорену земљу. Услов који је прошле недеље Столтенберг испунио, преноси Ројтерс.

Орбан и Руте су се у прошлости сукобљавали неколико пута, а сада су се састали на маргинама вечере лидера Европске уније у Бриселу у понедељак увече, а одмах након састанка порасле су наде да би Рутеово именовање у НАТО коначно могло да се убрза.

Према информацијама Фајненшел тајмса, Руте се јуче увече није извинио Орбану због претходних примедби на његов рачун. Руте се сукобио са Орбаном због његових ставова о хомосексуалности и реформи мађарског правосуђа.

Наиме, за одлуку о именовању генералног секретара алијансе потребна је једногласна одлука свих земаља чланица, а Руте је управо на томе радио.

Ко је Марк Руте?

Марк Руте је холандски политичар рођен 1967. године. Од 14. октобра 2010. је премијер Холандије, а до 2023. био је лидер Народне партије за слободу и демократију (ВВД).

Неожењен је и члан Холандске протестантске цркве. Као премијер, Руте је и даље предавао друштвене науке четвртком ујутру на колеџу Јохан де Вит, средњој школи у Хагу. Познато је да је Руте велики обожавалац писања Роберта Кароа, посебно његове књиге о Роберту Мозесу из 1974. године.

Завршио је уметничку гимназију у Хагу, а иако је његова првобитна амбиција била да постане концертни пијаниста, уместо тога се одлучио на студије историје на Универзитету у Лајдену , где је магистрирао 1992.

Истовремено је имао високу позицију у одбору Омладинске организације Слобода и демократија, омладинске организације ВВД, чији је председник био од 1988. до 1991.

Радио је у неколико интернационалних компанија где је углавном обављао функцију менаџера људских ресурса.

Обављао је функције државног секретара у Министарству за рад и социјалну политику од 22. јула 2002. до 17. јуна 2004. године и државног секретара у Министарству образовања, културе и науке од 17. јуна 2004. до 27. јуна 2006. године у првом и другом кабинету премијера Јан Петера Балкененде. У јуну 2006. године поднео је оставку на место државног секретара и постао вођа своје партије у скупштини.

На парламентарним изборима 2006. године био је кандидат своје партије (Народна партија за слободу и демократију – ВВД) за премијера. Кандидат је био и на изборима 2010. године после којих његова партија постаје најјача у парламенту. Изабран је за мандатара 8. октобра 2010. године. Руте је први либерални премијер Холандије још од 1918. године.

Влада Марка Рутеа је мањинска и влада уз подршку Партије слободе Херта Вилдерса. Ова партија се обично не класификује као неонацистичка због позитивних ставова о Израелу али су остале ставке њене политике блиске тој идеологији. Вилдерс је познат по нетолерантним изјавама да „мрзи ислам“, да би муслимани који желе да остану у Холандији морали да се одрекну већег дела Курана, те да би Мухамед у данашње време био ухапшен као терориста.

Јавно је изнео став да би Куран требало забранити као фашистичку књигу као што је забрањен Мајн кампф. Предложио је акцизу за ношење традиционалних муслиманских марама у износу од 1500 евра годишње. Заступа идеју о забрани имиграције у Холандију муслиманима као и плаћања онима који су већ насељени у Холандији да одатле оду.

У кампањи се служио застрашивањем да ће, уколико његови ставови о исламу не буду прихваћени, Европа и Холандија убрзо постати „Еурабија и Холандабија“.

Иначе, Рутеа подржава 29 од 32 земље чланице у његовом настојању да постане генерални секретар, а међу онима који су уз њега су и најважније земље попут САД, Уједињеног Краљевства, Француске и Немачке.

Турска је у априлу рекла својим савезницима да ће такође подржати Рутеа.

Своју подршку треба да да још Румунија, преноси Тањуг.

Подсетимо, било је недоумица и да ли ће Словачка дати зелено светло Рутеу, али њу је данас решио председник ове државе Петер Пелегрини.

– Словачка је преферирала „географски“ ближег кандидата из централне и источне Европе. Словачка може да замисли Марка Рутеа као шефа НАТО и подржаће га – рекао је Пелегрини после самита Европске уније у Бриселу, преноси Ројтерс.

Словачка, која се граничи са Украјином, нагласила је потребу да следећи шеф НАТО помогне у решавању заштите словачког ваздушног простора, рекао је Пелегрини, након што је претходна словачка влада донирала Украјини систем С-300.

– Тражићемо од НАТО да негде у државама чланицама пронађе систем противваздушне одбране који би могао да буде постављен у Словачкој док земља не буде имала свој (противваздушни) систем – рекао је Пелегрини.

Иначе, НАТО доноси одлуке консензусом, тако да је сваком кандидату потребна подршка свих 32 савезника.

Румунски председник Клаус Јоханис изјавио је у марту да се кандидује за највиши положај НАТО, тврдећи да је државама источне Европе потребна боља заступљеност у евроатлантским лидерским улогама.