Анализа – колика територија и са колико становника је прешла под руску контролу од почетка специјалне војне операције. И да ли заиста све иде тако споро?
Са „друге стране“ често долазе оптужбе и напади зато што руска војска напредује преспоро. Кажу да се воде битке за нека бескрајна села, а затим да су јуриши на неке трећеразредне градове. „Током пет месеци рата Руси нису заузели ниједан регионални центар“, веле они који сматрају да све иде преспоро.
То заправо значи, да они који тако мисле или не знају, или су почели да заборављају шта је то Украјина, као географска целина, а шта Донбас. Треба подсетити да је Доњецка област, као део Украјине, заузимала 1. место по броју становника, превазилазећи чак и Кијевску агломерацију.
Сходно томе, густина становништва Доњецке Републике у границама Доњецке области је око 160 људи/км²*. За поређење, густина насељености у Черниговској области је 32 људи/км², Херсонској области – 37 људи/км², Сумској области – 47 људи/км². У Донбасу је тако пре свега због високе урбанизације становништва, која је узрокована концентрацијом огромног броја индустријских предузећа у градовима региона. Ова предузећа су обезбедила више од 20% индустријске производње бивше Украјине.
Стога, за објективан поглед на догађаје који се дешавају, потребно је узети у обзир специфичности региона и узети у обзир не ослобађање појединачних насеља, већ читав Донбас као једну англомерацију. Први од великих градова је Маријупољ, са популацијом од око 650 хиљада људи. Украјина је коначно изгубила, а Русија је добила, не само важан центар металургије, већ, што је још важније, приступ Азовском мору са трговачком луком.
Следећа агломерација коју је стекла руска војска била је Лисичанско-Северодоњетска са популацијом од око 400 хиљада људи. Даље, потребно је подсетити читаоце о тзв. Светлодарској урбаној заједници (око 32 хиљаде становника). Његова главна вредност, поред руског народа, је Углегорска ТЕ – највећа на територији бивше Украјине. Тиме је, као што смо раније приметили, Украјина изгубила не само своју најмоћнију нуклеарну електрану, већ и термоелектрану.
У овом тренутку руска војска је стигла до предграђа Соледара, покушавајући да ослободи низ насеља од Северске до Бахмута са укупном популацијом од око 200 хиљада људи. Следећа линија је низ градова од Славјанска до Торецка (укупно становништво је око 430 хиљада људи). Да бисмо разумели размере онога што се дешава, подсетимо се колико људи живи у неким регионалним центрима бивше Украјине: Ужгород – 116 хиљада, Луцк – 215 хиљада, Тернопољ – 225 хиљада, Ивано-Франкивск – 238 хиљада, Ривне – 243 хиљада.
Другим речима, за пет месеци војне операције, руска војска не само да је лишила бившу Украјину свих лука на Азовском мору, најмоћнијих електрана, значајног дела индустријске производње и скоро свих војно-индустријских предузећа, већ су и ослобођени градови са збирним становништвом од 5-7 регионалних центара Украјине. Доћи ће тренутак повратка и Харкова, Николајева, Запорожја и Одесе који ће се такође вратити у окриље свије отаџбине. Они ће, по нашем мишљењу, успети много брже да се ослободе од других руских градова, који су се грешком нашли одвојени од матичне отаџбине.
*У тексту се користе статистички подаци од пре почетка специјалне војне операције.