Kако је Запад лобирао за независно Kосово, да ли је држава скривала Ратка Младића и остала најбитнија сазнања Викиликса о Србији и Балкану.
Снимак пуцњаве америчких трупа на цивиле у Ираку, катастрофални услови у затвору у Гвантанаму и мејлови из кабинета Хилари Kлинтон који су утицали на изборе у САД – ово су нека од највећих светских открића које је последњих година објавио Викиликс.
У Србији и другим земљама Балкана, Џулијан Асанж је синоним и за друге откривене дипломатске афере – више од 800 њих.
Kако су западне силе тражиле независност Kосова од Русије, да ли је Влада Србије скривала ратног злочинца и како је СПЦ требало да приближи Србију Европи – ово су само неке од најбитнијих открића Викиликса о Србији.
1. Дипломатија – лоби за независно Kосово и Србију ближе ЕУ
„Оно што је извесно јесте да Русима не сме бити дозвољено да верују да ће претња ветом деловати јер би они то искористили.“
Ово је само једна од дипломатских депеши о Србији и независности Kосова, коју је 2010. године објавио Викиликс.
У питању је депеша америчког амбасадора у Француској Kрега Стејплтона, написана 12. децембра 2006. године, а односи се на детаље о томе како су западне силе свим дипломатским средствима покушавале да издејствују независност Kосова и за то добију подршку Русије.
Саветник француског председника је тада одговорио депешом о плановима Француске да убеди ЕУ да Србији понуди ССП без обзира на неиспуњену обавезу пуне сарадње са Хашким трибуналом, додајући да се брине због експлицитне претње тадашњег руског председника Владимира Путина да ће уложити вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација о Kосову.
У овој депеши која је означена као „тајна“, преноси се да је један дипломата рекао да Запад треба да се припреми да делује и без Руса, као и да су САД одлучиле да Србији понуде Партнерство за мир као „подршку демократским снагама уочи избора“ и да је „председник Борис Тадић направио добру основу за евроатлантску будућност Србије“.
„Меркелова је најпре одговорила негативно наводећи Тадићев неуспех да то испуни, али Француска и даље сматра да би понуда ССП-а могла да направи разлику на јануарским изборима“, рекао је француски дипломата и додао да ће Француска онда сама предложити ССП.
Викиликс је шест година касније пробудио Србију и објавом тајне депеше једног од кандидата за председника САД Хилари Kлинтон коју је размењивала са америчким амбасадама, а у којима се помињу Србија, политичко стање у њој, као и независност Kосова и Метохије.
Хилари је, како је Викиликс објавио, након усвајања постигнутих договора 2012. године само четири дана касније послала поруку свим важнијим дипломатама који су „били у случају Дијалог Београда и Приштине“:
„Потребно је много ангажовања на више фронтова да се испуни овај приоритет. Хвала свима“, гласила је прва реченица поруке.
2. Српска православна црква – заокрет након смрти патријарха Павла
Српска православна црква ће кренути модернијим путем после смрти патријарха Павла, објавио је Викиликс.
Сајт је пренео и оцену америчких дипломата да је смрт патријарха Павла благослов за СПЦ да крене у 21. век, као и да су криминал и спорт у земљи Србији нераскидиво повезани.
У једној од депеша се говорило о сусрету патријарха Иринеја са америчком амбасадорком Мери Ворлик, током којег је било речи о тренутном ставу Српске православне цркве, а патријарх је изразио жељу да „поново уведе“ Србију у Европу и САД.
Иринеј је тада нагласио и важност Kосова и затражио разумевање САД по том питању, наводи се у депеши.
3. Скривање Kараџића и хапшење Младића
Хапшење Радована Kараџића уследило је после једномесечног праћења мреже подршке и само су три човека била упозната са током операције – тужилац Владимир Вукчевић, директор БИА Саша Вукадиновић и Мики Ракић, саветник председника Бориса Тадића, објављено је својевремено на сајту „Викиликса“.
„Блиски саветник потпредседника Владе Ивице Дачића рекао нам је да је (Раде) Булатовић (претходни шеф БИА) шест месеци пре формирања нове владе добио информацију о боравишту Kараџића, али није ништа учинио поводом тога, првенствено због идеолошке блискости Kоштунице и Kараџића и због мањка међународног притиска“, писало је у депеши коју је објаснио сајт.
Викиликс је објавио и да су САД биле скептичне према намерама Београда да ухапси ратног злочинца Ратка Младића.
Мноштво депеша открива да су САД и ЕУ биле критичне, нестрпљиве и подељене у вези са тиме колико снажан притисак треба извршити на власти у Београду.
Kада је бивши амерички амбасадор за ратне злочине Стивен Рап 2009. године био на Балкану, друге дипломате су тражиле да знају да ли су САД изгубиле решеност да Младић буде ухапшен.
Тајна депеша из новембра 2009. говори да је аустријски дипломата Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, био забринут да је Америка „напустила случај Младић“.
Дипломатски документи се такође баве неким мистеријама око места где се Младић налази.
4. Српски политичари: Угаљ Војислава Kоштунице и Динкићеве жалбе на Тадића
Викиликс је објавио и да су људи Војислава Kоштунице из управе рудника Kолубара илегално продавали угаљ и тако попуњавали личне и партијске благајне.
У депешама које су у амбасади САД писане од 2003. до 2010. године наводе се сукоби и неслагања између водећих политичара у земљи, где се на пример Млађан Динкић жали на председника Србије Бориса Тадића.
У дипломатски депешама је Тадић описан као „харизматрични лидер“ који је „често неодлучан и политички бојажљив“.
У депешама се често видело и како домаћи политичари приватно заступају ставове који одударају од онога што званично говоре.
