ДЈЕЦА СУ У САНДУКУ, ГОСПОДИНЕ.
И тишина вапи за правдом…
Прошло је више од двије и по деценије од киднаповања петочлане српске породице Шутаковић из Ђаковице — оца Недељка (63), мајке Даринке (58, рођене Јеврић) и њихових синова Александра (17), Ђорђа (15) и Радомана (10). Отети су 13. јуна 1999. године од стране припадника ОВК на путу до цркве у Ђаковици. Њихови посмртни остаци пронађени су 2018. године у масовној гробници на периферији Ђаковице, а идентификовани 2019. године.
Опело је служено у манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама, пред моштима Светог Георгија и плачем народа. Владика Јоаникије је тада рекао:
„Ово је најпотреснија сахрана коју су видјеле наше очи. Христолике жртве.“ Породица је сахрањена у Андријевици, у земљи коју су вољели, а која их није заштитила.
Приликом примопредаје посмртних остатака на граничном прелазу Кула, рођак жртве, проф. Милорад Јеврић, рекао је пред шиптарским представницима:
„Ово вам Црногорци никада неће опростити.“
На цинични одговор једног од њих: „Нека су нам жива дјеца“, Јеврић је одговорио:
**„Дјеца су у сандуку, господине.“**
Званична Црна Гора? Ћути.
Нема државне заставе, нема минута ћутања, нема саопштења. Ћутање, дубље и од гроба.
А подсјећамо, 2008. године, упркос вољи 85% народа, власт је признала лажну државу Косово!
Премијер Душко Марковић је тада говорио:
„Црна Гора има визију.“
Ми не заборављамо. Ни дјецу у сандуку. Ни мајку која их је носила. Ни оца који је ћутао и трпио. Ни државу која је све то гледала — и ћутала.
Опрост је Божији. Заборав — није наш.