У овом тексту ће се говорити о једном од најважнијих геополитичких појмова, самим тим о појму који је за Србију од посебног значаја. Реч је о Евроазији.
Један од кључних појмова како класичне, тако и савремене геополитике је Евроазија, тј. Евроазијство као геополитичка позиција залагања за Евроазију.
Два су основна и супротстављена пола у савременој геополитици – један је Евроазија, тј Евтоазијство као позиција залагања за Евроазију а други је Атлантистичка цивилизација, тј. Атлантизам као залагање за њу. Евроазија и Атлантистичка цивилизација су по својим темељним начелима и интересима међусобно супротстављене и налазе се у већем или мањем конфликту. Без уласка у преопширну дефиницију свих аспеката Евроазије и њој супротне Атлантистичке цивилизације, битно је подвући да је идеја Евроазије заснована на непромењивим темељима а они сами предсзављају одређена тренсцендентална, тј, условно. „виша“ начела. Темељне вредности Евроазије почивају у традицији као метафизичкој категорији а не као простом скупу народних обичаја и знања. Евроазија се у географском смислу поклапа са Русијом, са пост-византијским Православним корпусом држава, али и са азијским народима и државама које су током историје биле под утицајем руске империјалности. Сасвим супротно овоме, атлантистичке вредности су у сталној промени, релативне су, а засноване су на трговачком духу својственом цивилизацијама које су се развијале уз море. Мерлкантилистички и антитрадицијски идентитет ових народа је одредио све организациона форме савременог Атлантизма – од устројстава атлантистичких, западноевропских држава, све до идеје многих над-државних структура које за сврху имају освајачки поход према евроазијском Истоку. Овде се ради о Европској Унији, о НАТО-у, о ММФ-у, ОЕБС-у и мноштву других. По самој својој природи, атлантистички свет је заснован на негацији истине у функцији постизања ефикасности. Њихова парадигма јесте профит а њихова идеолошка позиција је либерализам који је у историјском погледу изданак Запада, тј Атлантистичке цивилизације. Сам либерализам као вид друштвеног уређења (у фусноти: идеолошке матрице) није ништа друго до насиље броја над истином. Жртвовање истине ради повлађивања већини, иако већина често греши.
Центар Евроазијског света представља Русија. Супротно овоме, центар Атлантистичке цивилизације су либерални поретци САД-а и западне Европе. Србија, по свом идентитету и историјском наслеђу недвосмислено припада Евроазији. Србија је одувек била и, без обзира на тренутни западни авантуризам њених политичких елита које стреме ка Европској Унији, инструменту Атлантизма, заувек ће остати западни бедем Евроазије.
Једина исправна геополитичка оријентација за Србију јесте Евроазија као и чврста веза са Русијом.
ПЛАЋЕНИ ОГЛАС
