У новогодишњем интервјуу за Спутњик шеф руске дипломатије Сергеј Лавров говори о томе какву ће спољну политику водити Русија наредне године, да ли ће се ипак „окренути Истоку“, шта Москва очекује од новог америчког председника, као и о судбини споразума који су од велике важности за међународну безбедност.
Који су, према Вашем мишљењу, спољнополитички догађаји обележили одлазећу годину, можете ли навести главне успехе и неуспехе? И да ли је светска заједница извукла неке закључке из ситуације са пандемијом вируса корона? Да ли је свет постао разједињен или су постале више оријентисане на сарадњу?
– Одлазећа година је била тешка када је реч о међународним односима. Сумирајући њене резултате, веома је тешко говорити о концептима као што су главни успех или неуспех. Очигледно је да је пандемија вируса корона негативно утицала на светску политику и дипломатију, изазвала је дубоку кризу у глобалној економији, којој сада предстоји дуг и тежак период опоравка. Притом, нису нестале ни већ постојеће претње и изазови, као што су тероризам, трговина наркотицима, друге врсте међународног криминала.
Нажалост, заједнички проблеми, укључујући и епидемију ковида 19 која и даље траје, још нису довели до удруживања међународне заједнице у циљу њиховог ефикасног заустављања. Основни разлог лежи у неспремности низа држава историјског Запада, на челу са САД, да успоставе конструктивну, равноправну сарадњу са осталим међународним играчима. Западне колеге су наставиле да активно користе широк спектар нелегитимних инструмената – од притиска до информационих ратова.
Игнорисали су позиве генералног секретара УН и врховног комесара УН за људска права да, услед ванредне хуманитарне ситуације у свету, укину једностране санкције на снабдевање лековима, опремом и храном, неопходним за борбу против вируса корона, и на одговарајуће финансијске трансакције. Није услишена иницијатива председника Владимира Путина о увођењу „зелених коридора“ у међународну трговину, ослобођених од трговинских ратова и санкција. Није уливала оптимизам ни политика Вашингтона усмерена на даље урушавање архитектуре глобалне стратешке стабилности и контроле наоружања.
У таквим условима чинили смо све што је потребно у циљу поуздане заштите националних интереса и истовремено смо наставили да радимо у корист осигуравања недељивости безбедности у свим њеним димензијама. Подсећам, борбена дејства у Нагорно-Карабаху су обустављена у великој мери захваљујући личним напорима Владимира Путина. Активно смо допринели политичко-дипломатском решавању кризе у Сирији. Учествовали смо у међународним напорима да се изађе из ћорсокака када је реч о сукобу у Либији.
У циљу побољшања ситуације у свету максимално смо користили потенцијал наших председавања у БРИКС-у, ШОС-у, ОДКБ-у.
Упркос епидемиолошким ограничењима, продуктивно смо сарађивали са већином страних партнера у Евроазији, Африци, Латинској Америци.
Као један од лидера у области међународног здравства, Русија је допринела општим напорима у борби против ковида 19, пружила је значајну помоћ угроженим земљама.
Наставићемо да спроводимо прагматичну и одговорну спољну политику и у 2021. години, доприносићемо формирању праведнијег и демократичнијег мултиполарног светског поретка. Бићемо, као и до сада, отворени за узајамно корисну сарадњу, у мери у којој на то буду спремни наши партнери и, наравно, уз безусловно поштовање руских националних интереса.
Говорили сте да је време да се Русија престане обазирати на Запад. Да ли то значи да ће се ипак догодити заокрет према Истоку, о коме се одавно говори?
Пре свега желим да истакнем да се ми ни на кога не обазиремо. Иако већи део становништва земље живи у њеном европском делу, Русија је највећа евроазијска и евро-пацифичка сила, један од кључних гаранта светског поретка формираног након Другог светског рата где се главне одлуке доносе у УН-у. Наша спољна политика је вишевекторска, независна. Заинтересовани смо за одржавање добрих односа са страним партнерима у свим географским подручјима, без изузетка, односа заснованих на принципима међународног права, равноправности, узајамног поштовања и уважавања интереса. Притом, узимамо у обзир и тектонске промене које се одвијају у глобалном геополитичком пејзажу. Фокус светске политике и економије помера се из Евро-Атлантика у Евроазију, где се динамично развијају светски центри у успону. Ослањајући се на сопствене вековне традиције, стекли су и јачају економски и технолошки суверенитет. Воде независну спољну политику и на основу тога постижу импресивне успехе у различитим областима.
У том контексту, чини се природним да је наша политика, усмерена на повећање сарадње са државама Истока, укључујући земље азијско-тихоокеанског региона, дугорочног стратешког карактера и не зависи од колебања међународних ситуација.
Евроазија данас није само географско пространство са колосалним ресурсним потенцијалом који се може и треба користити за добробит људи који тамо живе. То је и регион који се најдинамичније развија у смислу настанка нових транспортних и логистичких коридора, побољшања инфраструктурне повезаности и других видова мултилатералне сарадње. Русија се залаже за усклађивање интеграционих процеса који овде узимају маха. На решавање тог задатка усмерена је иницијатива руског председника о формирању Великог Евроазијског партнерства. Активно се ради у том правцу.
Како видите будуће односе Русије и САД на челу са Бајденом? Да ли ће се нешто променити и да ли ће то бити набоље или нагоре?
– Нажалост, не може се рачунати на то да ће се ускоро побољшати или чак стабилизовати деградирајући односи са САД. Антируска хистерија, која је запљуснула Америку, оставља мало шансе да ћемо ускоро видети повратак у нормалу. Наш дијалог је постао талац унутрашњих америчких политичких свађа, што не доприноси изградњи конструктивне сарадње.
Ипак, уверени смо да руско-америчке везе имају неостварен потенцијал. Неће бити лако рашчистити рушевине које су настале последњих година, не нашом кривицом, али треба стремити ка томе. Међутим, за то је потребна политичка воља америчке стране.
У билатералном дијалогу накупио се читав низ питања, од којих су нека неодложна, којима ће се нова администрација у Вашингтону морати позабавити – почевши од задатака нормализације функционисања страних мисија, решавања хуманитарних питања до питања међународне безбедности и стратешке стабилности.
Не мора се све решити одједном, може се сарађивати на основу логике „малих корака“. Ми смо спремни за такав рад, али са разумевањем да ће се градити на принципима поштења и узајамног поштовања интереса, а не на основу америчко-центричног светског поретка који је наметнуо Вашингтон у складу са изреком „Ко је јачи, тај је и у праву“. Рачунамо на то да ће нова администрација у Белој кући направити избор који одговара интересима америчког народа и да ће показати узајамну жељу за успостављање дијалога са Москвом. Само у том случају руско-америчке везе ће се временом вратити на одржив пут развоја. Наравно, то би се такође позитивно одразило на општу климу у међународним односима, узимајући у обзир посебну одговорност Русије и САД као две највеће нуклеарне силе и сталне чланице СБ УН за одржавање глобалне стабилности и безбедности, посебно у данашње тешко време.
Има ли наде да за време нове америчке администрације Москва и Вашингтон продуже Споразум о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (Старт 3)? Да ли је руска страна спремна на неке уступке?
– Надамо се да ће нова америчка администрација, као и ми, полазити од очигледне чињенице да би продужење споразума СТАРТ 3 без икаквих предуслова и, по могућности на максимално предвиђен петогодишњи период, одговарало интересима безбедности обе наше земље и читаве међународне заједнице.
Судећи по саопштењима за медије, штаб новоизабраног председника Бајдена, за разлику од наших садашњих партнера по дијалогу, није заинтересован за то да се Споразум о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног наоружања претвори у таоца својих амбиција и покушаје да „прогурају“ нереалне захтеве.
Ако је то заиста тако, у шта ћемо тек морати да се уверимо, шансе за постизање договора о продужавању споразума СТАРТ 3 пре истека рока у фебруару 2021. године, и даље постоје.
Што се тиче могуће даље сарадње са САД у сфери контроле наоружања, на шта их и позивамо, било какви преговори, ако започну, довешће до осетних резултата само уколико америчка страна буде спремна да реално узме у обзир руске интересе и бриге. То треба да буде оно што наши амерички партнери фигуративно називају „двосмерна улица“. Русија је, наравно, отворена да пређе свој део пута како би се постигли обострано прихватљиви споразуми, израђени на строго равноправној основи.
Такође желим да истакнем да у позицији Русије ништа не подразумева одустајање од контроле поштовања будућих могућих споразума. Супротно томе, ми смо се залагали и настављамо да се залажемо за обавезно присуство контролне компонентне у било ком споразуму о контроли наоружања. Друга ствар је што режим верификације треба у потпуности да одговара њиховој теми и обиму. Управо око тога и нисмо успели да се договоримо са одлазећом америчком администрацијом. Америчке идеје су предвиђале за нас неприхватљиве контролне процедуре у вези са крајње осетљивим технолошким аспектима рада комплекса нуклеарног наоружања. Рачунали су, између осталог, и на „осветљавање“ нашег потенцијала нестратешког нуклеарног оружја без напретка у решавању питања која брину Русију у овој и сродним областима.
Надамо се да ће нова америчка администрација деловати са рационалније и реалистичније позиције.
Да ли је Русија добила потврду преосталих потписница Споразума о отвореном небу да ће се обавезати да неће предавати податке Америци? Какве правне потврде очекује Русија?
– Споразум о отвореном небу не садржи директне референце на затворену природу информација, које прикупља апаратура за посматрање током летова, као и на ограничавање приступа тим информацијама.
Пре око 20 година државе-потписнице Споразума су, у светлу растуће терористичке претње, скренуле пажњу на тај пропуст и 2002. године су усвојиле одговарајућу одлуку Саветодавне комисије за отворено небо. Али и то је формулисано уопштено. Данас, у светлу изласка САД из Споразума, очигледно је да то није довољно, тим пре што смо свесни захтева САД упућених својим савезницима да им предају резултате осматрачких летова изнад Русије.
С обзиром на ту нову ситуацију ми смо захтевали од потписница Споразума о отвореном небу јасне правне гаранције савесног извршавања својих обавеза. Сасвим је довољно да се утврди правно обавезујућа одлука из 2002. године. Изнели смо предлог и очекујемо одговор наших партнера.
Да будем искрен, прва реакција је била неразумљива – западне земље нису у принципу биле против тога да информације о којима сам говорио не треба да падну у туђе руке. Истовремено су покушали да нас убеде да су постојеће одредбе сасвим довољне.
Подједнако неодређен је био и одговор на други наш захтев да гарантују могућност реализације осматрачких летова над целом територијом земаља-потписница Споразума, укључујући и објекте који се налазе на њиховим територијама, а који припадају земљама које нису потписнице Споразума. Ми имамо информације да САД то не желе и да траже од својих савезника да нас спрече у томе.
Стога смо упозорили наше партнере из Споразума о отвореном небу да су нејасноће овде неприхватљиве. Ако преостале потписнице Споразума буду следиле САД, убрзо ће уследити наше оштре мере. Спремни смо да наставимо сарадњу у оквиру Споразума о отвореном небу само уз разумевање да ће у најскорије време све преостале чланице Споразума пружити директне и чврсте правне гаранције своје спремности да поштују његове захтеве. Још нисмо добили такве гаранције, тако да је даља судбина Споразума о отвореном небу је под великим знаком питања.
