Блиски односи са Русијом доводе у питање истинску жељу Београда да уђе у „клуб“, пише Тони Барбер за „Фајненшел тајмс“.
Проширење Европске уније је пожељно, чак неопходно, због сукоба близу европске границе, али ниједна од земаља кандидата са Балкана није ни близу да испуни стандарде када је реч о демократији, владавини права и економији, пише за „Фајненшел тајмс“ Тони Барбер, некадашњи дописник из Совјетског Савеза и бивше Југославије, а сада коментатор публикације.
Барберу је, ипак, Србија највећи проблем, превасходно због тврдоглавог одбијања да призна једнострано проглашену независност „Косова“. Ту је и питање спољне политике која „није довољно усклађена са ЕУ, нарочито због блискости са Русијом“.
Србија је, пише у извештају Европске комисије, остварила ограничен напредак у борби против корупције и организованог криминала. Независност медија је слаба.
Барбер признаје да је питање „Косова“ значајна препрека путу Београда ка ЕУ. Али, наводи он, „ништа озбиљније није ни питање да ли председник Александар Вучић и његова Српска напредна странка заиста искрено желе да се придруже блоку“.
„Реалније тумачење политике Србије сугерише да је главни циљ владајуће елите једноставно да остане на власти, ограничавањем политичке опозиције и контролом правосуђа, безбедносног апарата, јавног сектора и медија на начине који пркосе основним вредностима ЕУ. Други циљ је очување неке мере независности Србије неговањем односа са Русијом и Кином“, тврди коментатор „Фајненшел тајмса“.
Барбер, као „познавалац прилика“ на Балкану и у Русији, подсећа да је шеф БИА Александар Вулин поднео оставку због „промовисања“ идеје „српског света“, баш као што руски лидер Владимир Путин промовише „руски свет“. Другим речима, наводи „Фајненшел тајмс“, „Москва и Београд полажу право и дужност да ‘заштите’ етничке Русе и Србе који живе ван матичне земље“.
„У Украјини, ово служи као изговор Путину за анексију територија које сматра делом ‘руског света’. За Србију, то имплицира да не само Косово, већ и Црна Гора и Република Српска, део Босне и Херцеговине настањен Србима, треба да буду део великосрпске политичке сфере“, наводи Барбер.
Такви циљеви су потпуно некомпатибилни са чланством у ЕУ, пише „Фајненшел тајмс“ и додаје да је „у Србији процес (евроинтеграција) у застоју и губи кредибилитет – што доводи у сумњу да ли ће ови планови (проширења ЕУ) решити проблем демократског назадовања и регионалне нестабилности на Балкану“.
Извор: РТ Балкан