Иза леђа корисника из САД и целог света, компаније које воде друштвене мреже су изградиле огромни цензорски апарат са војском „прегледача садржаја“, која непрестано прати прати и блокира на милионе објава.
Својства ове машинерије су детаљно објашњена у сведочењима представника Фејсбука, Твитера и Гугловог Јутјуба пред Комитетом за трговину, науку и транспорт Сената САД, којим је председавао републиканац из Јужне Дакоте Џон Тан.
Саслушање је уприличено да би се размотрило шта технолошке компаније раде да би онемогућиле комуникацију опозиционих политичких организација, тј. у којој мери су ескалирале кампању цензуре и контроле над интернетом, коју су подржали и демократе и републиканци.
Наружане све моћнијим системима вештачке интелигенције, ове технолошке компаније су слободне да уклањају и блокирају комуникацију својих корисника на захтев владе, у тесној сарадњи између Силиконске долине и главних америчких шпијунских агенција.
Моника Бикерт, шеф Управе за глобалну политику Фејсбука, рекла је сенаторима да је Фејсбук запослио тим од 10 000 људи, од којих њих 7 500 „процењује потенцијално кршење Фејсбукове политике садржаја“, што је тим којег „ћемо до краја 2018. године више него удвостручити“.
Фејсбуков „предан послу контратерористички тим“ је сачињен од „некадашњих обавештајаца, полицајаца и тужилаца који су радили у области контратероризма“. Другим речима, између технолошких гиганата, обавештајних служби и полиције су постављена покретна врата, тако да их је сада тешко разликовати, рећи где престаје једна а почиње друга служба.
Бикерт је указала на све већу употребу вештачке интелигенције у обележавању „опасног“ садржаја, рекавши да Фејсбук „не чека на те…лоше учеснике да отпреме садржај на Фејсбук пре него што их стави у наш детекциони систем“, и похвалила се да повећи део „пропаганде“ уклоњене са Фејсбука „чини садржај који смо, као пропаганду, идентификовали сами, пре него што је ико други могао да је види“.
Она је додала да Фејсбук, заједно са више од дванаест партнерских компанија, води црни списак садржаја, заснован на „јединственим дигиталним отисцима прстију“. То значи да ће неки садржај, било да је видео, слика или писана објава, ако је означен од било које од ових компанија, бити забрањен на свим друштвеним мрежама. Ова база података сада укључује око 50 000 објава и стално расте.
Другим речима, технолошки гиганти су створили свеобухватни систем цензуре у којем машине испрограмиране да сарађују са ЦИА, ФБИ и другим америчким обавјештајним агенцијама могу да означе и блокирају неки садржај чак и пре неговог објављивања.
Похвалила се и Џенифер Даунс са Јутјуба, задужена за цео свет за односе с јавношћу и владама, рекавши да Гугл користи „комбинацију технологије и људи за уклањање садржаја“, додајући да се Јутјуб ослања на „поуздани програм за означавање“ који пружа „акционалне ознаке“, а заснован је на искуству означивача са „говором мржње и тероризмом“ – чиме је практично рекла да су ови „поуздани означивачи“ повезани са америчким обавјештајним службама.
„Способност машина да уче сада помаже нашим људским рецензентима да уклоне готово пет пута више видео снимака него раније“, рекла је Даунс, додајући да је Гуглова машинерија за цензуру практично аутоматизована, и да ће ове године „у Гуглу бити 10 000 људи из целог света који ће се бавити садржајима у нескладу с нашом политиком“.
Даунс се похвалила да је Јутјуб од јуна месеца „уклонио 160 000 видео снимака и укинуо 30 000 канала због насилног екстремизма“. Компанија је у сарадњи са „полицијом, владом и невладиним организацијама“ прегледала више од два милиона видео снимака.
Гугл је активно ангажован у промовисању онога што је Даунс назвала „контраговором“, односно промоцији пропагандних наратива. Она је такође указала на Гуглов програм Џигсоу као примену „циљаних огласа и Јутјубових видео снимака ради ометања екстремизма на мрежи“ и „преусмеравања“ корисника на садржај који Гугл одобрава.
Пред одбором Сената је говорио и Клинт Вотс, бивши званичник Еф-Би-Аја и бивши официр Оружаних снага САД, члан Маршаловог фонда САД за Немачку и водећи промотер цензурисања друштвених мрежа.
Вотс је у свом наступу, као оправдање за цензуру и илустрацију како се друштвене мреже могу злоупотребити, изнео хипотетички сценарио који је назвао „Анвар Авлаки и Пицагејт“.
„Тренутно највише забрињава што би стране обавештајне службе, на друштвеним мрежама представљајући се као Американци, могле да се инфилтрирају у један или оба политичка екстрема у САД и да онда регрутују лакомислене Американце да чине насиље против циљева које одреде стране службе.“
По Вотсовој формулацији, „политички екстреми“ – како назива политичку опозицију, па и левичарску – су производ стране интервенције, стога и издајнички. Објаве на друштвеним мрежама су, тиме, и по дефиницији терористичке, злочиначке.
Вотс је демонстрирао какав је ужас завладао због свеопштег пораста противљења политици америчког империјализма и арогантном напоменом, да: „Слабије образовно становништво широм света, које сајберпростору приступа углавном преко мобилних телефона, посебно ће бити подложно манипулацијама друштвеним мрежама.“
Садржај сенатског сведочења од четвртка указује на озбиљно узнапредовале припреме за успостављање облика владавине познатог као полицијска држава.
Сав тај труд да се контролише онлајн комуникација за узрок има ужас елите пред опозицијом. Због све веће друштвене неједнакости и све веће опасности од светског рата, широки слојеви становништва, а посебно радничка класа, све више постају разочарани у капиталистички систем. Немајући никакву друштвену реформу да понуди, владајућа елита види цензуру као средство за подршку својој владавини.
С обзиром на експлозивни садржај изјава датих на саслушању од четвртка, чуди што су их штампа и електронски медији пренели само спорадично.
Сенатско саслушање је одржано само један дан пошто је Светска социјалистичка веб страница пренела свој живи вебинар „Организовање отпора цензури интернета“, који су водили наш председник Дејвид Норт и новинар Крис Хеџис.
Андре Дамон
Превод: Александар Јовановић
Извор: cirilizovano.rs / wsws.org
