Приметио сам чуђење и љутњу међу својим Србима, због распореда седења у Француској. Чему се чудимо? На кога се љутимо? Француска постоји само територијално. Французи скоро да више не постоје. Негде сам видео и наслов: ”Вучићев дебакл у Паризу”? Подсетио бих да Вучић није представљао себе, већ Србију. Силу победницу, а кажем силу јер се једна огромна империја саплела због малене Србије, пала, разбила се и престала да постоји. Зато је Србија сила. И није доживела дебакл јер је победница. Али, зато Француска јесте доживела дебакл.
Француска ниже пораз за поразом још од Наполеоновог дебакла. Чак је и Француски председник доживео дебакл, говорећи како је национализам супротност патриотизму. Сам говор је дебакл јер је национализам француска реч која описује управо патриoтизам. У наставку говора, где се помињу патриотизам и морал, да опишем морал и патриотизам тзв. Француза. Французи су у поменутом рату заратили међу собом, колико сам схватио, није им било лепо у рату. Други су их ослобађали. У оном следећем рату су се предали на самом почетку. Други су их ослобађали. У садашњици, кад експлодира нека направа, рецимо у Шведској, Француска потписује капитулацију за сваки случај.
Они имају потписане бланко капитулације, како потенцијални нападач не би морао да причека, или не дај Боже и да опали који метак. Францускиње за годину дана роде више црнаца и муслимана него што роде белих хришћана за десет година. А зову се хришћанском земљом… Да не подсећам што је морал Францускиња чувен на читавој планети. Мислим, види се то и по мајци поменутог председника која је стално уз свог сина. И толико о моралу и патриотизму тзв. Француза. Ти, тзв. Французи, само су гомила разних народа на једном месту и поклониће се свакоме за кога у датом тренутку сматрају да је снажнији. Скуп племена, без морала, без части, без патриотизма, а ускоро и без Француза.
А нама, Србима, нико не може одузети оно што је било. Ми немамо разлог да славимо јер смо толико страдали, већ само да се сећамо и поносимо. Нарочито немамо разлог да се постидимо. Ни пред ким, посебно не пред тзв. Французима.
Вечна слава јунацима…
Никола Петровић
