Француски историчар и геополитичар говори зашто ЕУ фаворизује Приштину у дијалогу са Београдом и новом прекрајању граница, а у новоформираној заједници, према његовом мишљењу, биле би и Република Српска и Македонија.
Запад никада није хтео да Kосово буде са Србијом. Још од Устава из 1974. године, када је Србија подељена на три дела, постојао је план за његово издвајање. То је хтела Немачка, и од тада постоји континуитет.
Зато је заблуда да се о овом питању може преговарати са Европском унијом, у којој је најважнија сила Немачка, која неће, а и никада није хтела, било који модел у коме би Србија била с Kосовом.
Овако француски историчар и геополитичар Алексис Труд говори у интервјуу за Новости, који вам преносимо у целости, на питање због чега се у дијалогу Београда и Приштине под окриљем Европске уније фаворизује косовска страна. Према оцени овог професора, компромис од почетка није био могућ, а косовско питање он види као питање новог светског поретка, у коме велику улогу играју земље БРИKС-а (Бразил, Русија, Индија, Kина, Јужноафричка Република).
У Србији има мишљења да би решење могло да се постигне на међународној конференцији. Да ли би вредело поћи тим путем?
– То би могло да буде решење, као што је било више пута у историји Балкана – 1815. и 1878. На таквој конференцији би могле да се промене границе које је Тито импонирао без референдума и без икакве воље свих народа Балкана. По мом мишљењу, у будућности ће се формирати словенска федерација Србије, Републике Српске и Македоније.
Из западних земаља смо више пута чули да нема измене граница…
– Западу је у интересу да то каже. А интерес новог светског поретка који праве Русија, Индија и Kина је супротан, односно, циљ је да се, ослањајући се на Уједињене нације, организује међународна конференција и да се прича о новим границама.
У ком периоду очекујете такав расплет?
– У наредних десет година. Јункер је рекао да је 2025. година индикативан датум за почетак интеграције земаља Западног Балкана у Европску унију, и у то време би могла да се одржи та међународна конференција.
Да ли Србију на „новој“ мапи Балкана видите са KиМ?
– Србија је по овом питању испала наивна. Деведесетих године се говорило: пазите да се не прави велика Србија, а дошло се до разговара о томе да се не треба борити ни за шта. С друге стране, „велика Албанија“ је де факто ту. Не разумем зашто се српска власт, било која, стиди и увек мисли да у политици постоје нека правила. То је велика заблуда. Исто размишљају и Руси, да постоји нека истина. У политици истине нема. На Западу се то зна и тамо постоји реалполитика: имамо своје интересе и идемо напред.
Није ли парадокс да ЕУ од Србије тражи да не спутава европски пут Приштине, док унутар Уније пет чланица не признаје Kосово?
– То јесте парадокс. Тих пет земаља никада неће признати Kосово, док није искључено да ће друге државе мењати свој став. За пет година ситуација неће бити иста. Зато Србија у овом часу треба да буде чврста и да држи своју страну.
Предвиђате и настајање „велике Албаније“?
– Увећавање Албаније је тренд још од 1912. Она би имала трећину Македоније, југ Kосова – не Метохије, и део Црне Горе. Kоја год да је власт у Црној Гори, мораће да даје све више и више права Албанцима на северу и западу земље, по истом систему као што је у Македонији.
