Кренимо од низа реторичких питања везаних за предстојеће председничке изборе:
- Да ли полупани излози доносе гласове демократама?
- Да ли запаљени аутомобил доносе гласове демократама?
- Да ли сваки убијен или рањен полицајац доноси гласове демократама?
- Да ли сваки срушени споменик доноси додатне гласове демократама?
- Да ли „аутономне зоне“ доносе гласове демократама?
- Да ли срушене синагоге и цркве доносе гласове демократама?
Проста логика налаже да одговори на сва ова питања буду одречни. И, зашто демократе чине то што чине? Тренутно, већинско мишљење је чврсто против „побуњеника“. Зашто су демократе са идеолошког гангстеризма прешле на стварни гангстерај? Јер блесаво је, просто блесаво. Демократе су Америку увеле у посторвеловски свет, у коме се захтева присуство полиције на протестном скупу посвећеном неплаћању полиције. Стога су бројни полицајци, издани од демократских градоначелника, одлучили да дигну руке од службе. Да ли су демократе идиоти или политикантски смрадови?
Не спадам у оне који демократе сматрају идиотима. И онда, зашто уроњавају у сав тај кал? Да би се одговорило на ово питање, треба разумети како дејствују масдезинформациони медији.
Као пример, узећемо аналогију с берзом. Многи верују да берза одмах реагује на најновије економске вести. Ни говора.
Берза не реагује на вести као такве. Она реагује на очекивање како вести могу да утичу на стање већ успостављеног портфеља за око шест месеци. Стога, лоше вести некад воде ка вишим ценама акција, а некад се догађа супротно. И добре вести могу довести до повећања или смањења цена акција. Све зависи од тога како су главоње с Вол стрита позиционирале свој тренутни портфељ, каква им је нарав, биковска или медвеђе трапава, и шта предвиђају за око шест месеци.
Напоредо с берзанским тржиштем, постоји и виртуелна, информативна стварност. У тој области, увек има вести које ће послужити образложењу тренутних кретања цена. Из какофоније вести, само оне које најбоље продају и које ауторитативно „објашњавају“ зашто су вредности данас порасле или пале доспевају на насловне стране. Што важи не само за економске, него и за релевантне политичке вести.
Другим речима, политичке и економске вести саме по себи нису важне. Са политичког становишта, релевантна вест је само она која је у складу са постојећом политичком позицијом, већ формираним политичким портфељом. Значи, мора бити у складу са претходно одобреном политичком платформом. То објашњава, између осталог, зашто се већина масмедија на крају претвара у масдезирфомациону пропагандистичку машину, а публика поларизирује врло брзо.
И тако, као што су данашњи догађаји на берзи конципирани да максимизују вредност портфеља за око шест месеци, тако су и тренутне акције демократа усмерене на максимизацију свог политичког портфеља у послеизборном периоду.
Свеамерички погром догађа се зато што демократе знају да је Трамп већ победио на изборима 2020. године.
Избори ће бити одржани 3. новембра, али демократе, вероватно, већ знају име победника и у складу с тим поступају. У исто време, председник Трамп на слабоумне марксистичке црнокошуљаше не шаље војску, иако за то има овлашћења. Његов тим је усредсређен на изборна питања. И зато, све док се нереди дешавају у „демократским“ државама, не треба очекивати никакве несмотрене одговоре Беле куће. Заустављање вандализма у државама које традиционално гласају за демократе неће Трампу донети ниједан изборни глас. На једноставан макијавелистички начин, Трамп присиљава бираче у таквим државама да уживају у увиду у социјализам о којем сањају.
Председник Трамп зна да вандализам демократа није одговор на његово деловање и политику – уништавање и пљачка су одговор на његову победу. Главешине Демократске странке, попут главоња на Вол стриту, не гледају у прошлост, нити у садашњост, већ у будућност. Левичарски гангстери и банкари дејствују слично.
Данашњи нереди демократа су одговор на Трампову сутрашњу победу.
Ако тренутна кретања на берзи одражавају очекивања будућег монетарног нивоа постојећих портфеља, погроми одсликавају очекивања демократског мочварлука у погледу вредности политичких му акција/положаја после пораза у новембру.
Гангстеризација Демократске странке је последњи јуриш, последња резерва, последња сламка спаса за демократе, левичарски расистички кал, не би ли се задржао какав-такав морал у редовима губитника. Знају да је Трамп акумулирао довољан политички капитал, као и брдо пара за предизборну кампању.
Демократе хоће да натерају Трампа да распе политички и новчани капитал у борби против нереда Демократске државе у демократским државама и да утроши сву политичку муницију пре званичног старта председничке утрке.
Доналд Трамп до сада није загризао мамац.
Поред тога, демократе су свесне Бадер-Мајнхоф синдрома – опседнутости вером и морањем да се она непрестано негује. Они који желе да Америку виде у пламену погрома и вандализма, увек ће пронаћи згодан изговор. Они који виде Божју руку свуда и у свему, увек ће наћи потврду за то. Ако неко тражи доказе да су Сједињене Државе постале Сједињене Државе Анархиста, увек ће их наћи на Си-Ен-Ену, Ем-Ес-Ен-Би-Сију и другим левичарским медијима. Речју, пропаганда гангстеризације Демократске странке је фасцинантна за оне који су опчињени самом гангстеризацијом Демократске странке.
Чини се да је фаза јеврејских погрома у Америци прошла. Демократе ће ускоро насрнути на хришћанске свеце и цркве. Међутим, у Америци се став према хришћанству значајно разликује од оног у Европи. У Америци никада није било Вартоломејске ноћи или инквизиције, а однос према хришћанству у целости је позитиван. Када кипови Христа, Девице Марије и других симбола хришћанства почну да падају, то ће значити да је Демократска странка завршила с копањем сопственог гроба.
Прва оскрнављена статуа Девице Марије довешће до снажне одбојности какву Демократска странка – странка бивших робовласника и кјуксклановаца – није искусила још од Грађанског рата. Лабудова песма демократа биће свргавање статуе др Мартина Лутера Кинга, мирног црног републиканског проповедника.
У Америци неће бити социјалистичке револуције. У ствари, све левичарске револуције у историји догодиле су се у земљама у којима људи нису имали могућности да бране своја права ватреним оружјем. Десничарске револуције десиле су се у земљама у којима народ не само да је имао право, него и поседовао довољно оружја. Примери су добро познати – левичарска револуција у Француској (1789) и Русији (1917), и десничарска револуција у Америци (1776).
Стога, ако Америци прети револуција, онда ће она, попут револуције из 18. века, бити десничарска. (Трампова конзервативна револуција у Америци се можда већ одвија. Ако то нисте приметили, искључите телевизор.) Закон и ред ће се васпоставити, а политички гангстери у Америци брзо и ефикасно одбачени после новембарских избора.
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано
