Хидроелектрана „Газиводе“, најспорнија тачка данашње посете председника Александра Вучића, за коју су приштинске власти тек на интервенцију САД и ЕУ дале дозволу за обилазак, од стратешког је значаја за опстанак и будућност Срба на Косову и Метохији, а, заједно са „Трепчом“ и трафостаницом „Валац“, стратешки веома важна и за Србију у целини.
„Посета је одобрена. Одлука је донета пре пола сата“, рекао је косовски министар спољних послова Беџет Пацоли у петак увече, и додао да, после притиска „ЕУ и савезника није било избора“.
Претходно, власти у Приштини нису хтеле да дају дозволу.
Зашто су баш „Газиводе“, за које најшира јавност до Бриселског дијалога готово да није чула, постале кључна тачка на којој инсистирају и Београд и Приштина?
„’Газиводе‘ су наш опстанак, наш развој. Без ’Газивода‘ Косово и Метохија не би ни постојали“, објашњава председник општине Зубин Поток Стеван Вуловић због чега су „Газиводе“ важне и Приштини и један од главних разлога за њихову борбу да преузму контролу над Севером КиМ.
„Ако бисмо, рецимо, искључили воду у термоелектранама, оне би остале без производње, то би као последицу имало престанак снабдевања електричном енергијом, престао би сваки вид производње, престало би снабдевање пијацом водом преко 700.000 људи, угасиле би се информационе технологије, угасио би се живот на КиМ“, рекао је он недавно за Танјуг.
Сви аргументи да је питање власништва над хидросистемом „Газиводе“ којим управља Јавно предузеће за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије „Ибар“ са седиштем у Зубином Потоку, неспорно су на српској страни, што би требало да буде и пресудно у евентуалној „корекцији граница“ или „разграничењу“ Приштина и Београда, убеђен је он.
Око 80 одсто површине језера „Газиводе“ налази се у општини Зубин Поток на северу Косова, са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар.
Градња ове бране и целог пројекта хидросистема финансирана је из развојних средстава Светске банке, седамдесетих година прошлог века, а целокупни кредит у износу од нешто више од 900 милиона евра отплатила је Република Србија и један део Ђердап.
Оригиналне уговоре потписао је Јосип Броз Тито.
Преко 95 одсто инфраструктуре тог предузеца налази на територији општине Зубин Поток, а 100 одсто профита од око 10 милиона евра годишње, остварује се на истој територији, која, међутим, од тога нема никакве користи.
Директор Јавног предузећа за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије „Ибар“ Срдан Вуловић наводи да ово предузеће, у коме тренутно ради 48 запослених, годишње производи 100 гигавата сати и према Приштини испоручује око 120 милиона кубних метара воде.
Зашто су, дакле, „Газиводе“ најјачи српски адут на Космету?
Сву електричну енергију коју произведе ова хидроелектрана испоручује се ЈП Електро-Космет из Косовске Митровице, што задовољава 40 одсто потребе северног Косова.
С обзиром да није било могуће да се контролише рад у јужном делу српске покрајине, Влада је одлучила да 2004. године формира ново јавно предузеће са називом ЈП „Ибар“, које и данас ради и послује у општини Зубин Поток и газдује са имовином предузећа.
Имовина предузећа подразумева велико језеро, са великом браном „Газиводе“, мало језеро са браном Придворица, канал за водоснабдевање и са две станице за наводњавање.
Велико језеро је дугачко 24 километара, површине је 11 квадратних километара и запремине воде од 380 до 420 милиона кубних метара, а брана „Газиводе“ је и највећа насута брана у Европи, висине 107 метара.
