Загребачка промоција књиге „Разоткривена јасеновачка лаж“ аутора математичара Јосипа Печарића и свештеника Стјепана Разума, која негира страшни усташки злочин у „Јасеновцу“, није изазвала никакве реакције у Хрватској!
Иако је било притисака и међународне јавности, па и Центра „Симон Визентал“, да се књига забрани и да се спречи промоција, то се није догодило. Одржана је у просторијама Цркве Пресветог срца Исусовог, где се сваке године организује и миса захвалница усташком злочинцу Анти Павелићу.
Друштво за истраживање троструког логора „Јасеновац“, које је издало књигу, а познато по томе што покушавају да прикажу како су бројне злочине у том логору починили партизани после 1945, најавило је нове књиге око „Јасеновца“.
– На срећу, сада можемо слободно да пишемо о својој властитој, хрватској историји, без обзира на то што се позива власт на спаљивање ове књиге – поручено је са загребачке промоције.
Истакнути хрватски историчар др Хрвоје Класић, професор на Филозофском факултету, тврди да ћутање и око ове књиге не доноси ништа добро:
– Не слажем се са онима који тврде да се ради о појединачним инцидентима и да ревизионизму не треба посвећивати посебну пажњу. Као историчар, могу само да потврдим да 1939. године, па чак почетком 1941. године, о усташама у Хрватској нико ништа није знао, а онда су сплетом политичких и војних околности не само дошли на власт као скупина маргиналаца, већ су добили и широку подршку грађана.
Класић каже да се и немачка јавност 1928. године смејала Хитлеру, а пет година после постао је један од најмоћнијих људи у Европи.
И ова промоција књиге у којој је злогласни логор „Јасеновац“ представљен као радни и у којем је било највише Хрвата, уз тврдње да нема говора да су тамо усташе урадиле масовне и незапамћене злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, одржана је у црквеним просторијама.
По ко зна који пут део Католичке цркве оваквим поступком свесрдно подржава историјски ревизионизам и на тај начин покушава да рехабилитује НДХ и усташки покрет.
– Однос Католичке цркве према усташтву и усташком периоду у НДХ је константа. У делу цркве он се темељи на подршци целом том пројекту, уз покушај релативизовања и негирања расизма, геноцида и страшних злочина, све због циља који је постигнут, а то је стварање националне државе – каже др Класић.
Он упозорава на поразну чињеницу да Католичка црква и део свештеника у њој игнорише то што је око сто свештеника у време Другог светског рата учествовало или подржавало народноослободилачку борбу.
– Уместо да се тиме хвале, они држе мисе за Анту Павелића и организују скупове као што је била ова промоција на којој се негирају злочини у усташком логору „Јасеновац“ – каже Класић.
