ГРОБ деспота Стефана Лазаревића (1377-1427/50) налази се у манастиру Манасија код Деспотовца, потврђено је детаљним истраживањима археогога у 21. веку, а ДНК анализа, наводе стручњаци, први пут је примењена у нашој археологији управо на овом случају.
– Један од главних циљева археолошких истраживања обављених у јесен 2006. године, у наосу цркве, било је дефинисање гробног укопа уз јужни зид западног травеја – наводи се у каталогу изложбе „Манастир Манасија – шест деценија истраживања и заштите“ отворене у Народном музеју у Крушевцу. – На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима,те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњевековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западној травеји цркве манастира Ресаве (Манасије), у гробној констуркцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима,ктитора-деспота Стефана Лазаревића.
Ово мишљење,како се прецизира, потврђују и резултати обновљене антрополошке, и у нашој археолошкој науци по први пут примењене ДНК анализе.
– Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране – износи истраживачи. – У припрати манастирске цркве откривене су и истражене две зидане гробнице, млађа датована у 18. и старија у 15.век. Према историјским изворима реално је претпоставити да је у старијој, данас презентованој гробници, сахрањен Калојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана, али и Ђурђа Бранковића.
Сјајна поставка која указује на вишедеценијски труд истраживача Републичког завода за заштиту споменика Београд и Завичајног музеја Јагодине биће отворена у крушевачком Музеју све до 5.маја. У поставци се налазе и реплике предмета нађених током истраживања, али и оригинално керамичко посуђе из позног средњег века,фотографије назначајнијих проналазака и хронологија достигнућа вредних истраживача Манасије.
Међу бројним разлозима због којих обавезно вреди посетити Манасију или бар изложбу у Крушевцу је и манастирска кухиња са великом фуруном, која је према димензијама и очуваности једино позната грађевина ове врсте на просторима средњевековне Србије.
Ктитор деспот Стефан Лазаревић, син је кнеза Лазара Хребељановића,а најраније детињство провео у Крушевцу. Сматра се једним од најмудријих и најобразованијих владара свога времена. Манастир је градио од 1407. до 1418.године. Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњевековља.